Одскоро видимо појачане нападе на вас, посебно од када вас је Глен Бек из САД означио као фашистичког расисту. Ја на вас гледам као на конзервативног комунисту (национал-комуниста) и антирасисту. Да ли је мој поглед исправан?

— Свакако нисам „фашистички расиста“. Нисам фашиста, то је Трећа позиција. Ја сам убеђени антирасиста. Мрзим расизам који је део либералне евроцентричне и империјалистичке идеологије. Већина западњака – укључујући „партизанске“ активисте за људска права – дефинитивно су расисти јер се убрајају у глобалисте и деле визију модерне западне цивилизације као узорног модела.

Браним плуралитет цивилизација, тј. одсуство универзалне (западне) матрице према којој би се развијала друштва. Снажно се противим било којој врсти ксенофобије и национализма као буржоаски вештачким и суштински модернистичким конструкцијама. Нисам комуниста нити марксиста, јер одбијам материјализам било које врсте и одричем прогрес. Тако да би најбоље било да моју идеологију опишемо као Четврту политичку теорију и традиционализам.

На нивоу међународних односа то се преводи као теорија мултиполарног света, заснована на визији плуралистичке архитектуре света базираној на принципу великих простора (Grossraum). Против сам капитализма као есенцијалног феномена модерне. Чврсто сам уверен да је модерна апсолутно погрешна, а да је сакрална традиција апсолутно исправна. САД је манифестација свега што презирем – модерне, вестернизације, монополарности, расизма, империјализма, технократије, индивидуализма, капитализма. У мојим очима то је друштво антихриста. САД ме мрзе – притискају, санкционишу (само због мојих идеја), окривљују, лажно оптужују, организовано дифамирају у целом свету. Глен Бек је само мали део тога. Али све то прихватам смирено. Ако си против модерне, логично је да је и она против тебе.

У Вашој Четвртој политичкој теорији преузели сте доста тога из онтолошке теорије Мартина Хајдегера, која представља базу теоретичарима одговорним за реорганизацију неофашистичке идеологије, након Другог светског рата изведене кроз учење о укорењености бића насупрот нацистичког „научног расизма“. Та онтологија пружа идеолошку базу за неофашизам и етнички национализам.

— Не могу Хајдегера да означим као „неофашисту“. Он је просто највећи европски мислилац XX века. Сматрам га оснивачем Четврте политичке теорије. Он је био изразито антилиберално и антикомунистички настројен, али такође и веома критичан према националсоцијализму. Убеђен сам да треба поново да откријемо Хајдегера, да још једном прочитамо његове списе, не покушавајући да их овако или онако класификујемо. Он је нека врста метафизичког пророка.

Инклузивни буржоаски грађански национализам по шкотском моделу пружа нам бољи начин за ношење са социјалним супростављеностима (попут класне) од етничког национализма који се бави искључиво етничким поретком. Грађански национализам пружа нам оквир у којем социјалистички и комунистички покрети могу да се развијају. Западна Украјина је добар пример аутодеструктивног етничког национализма.

— Мислим да тај проблем има два нивоа. Прво, органска етничка друштва би требало да се чувају националистичко-модернистичких диктатора западног типа. Евроазијство је традиционална, сакрална, религиозна и духовна Империја, основана на органској традицији етничких друштава супростављених буржоаској држави-нацији и глобализацији, која представља универзализацију западног обрасца на глобалном нивоу. Овде, на првом нивоу, етнички национализам може бити сматран легитимним делом ослободилачке борбе против империјализма. То је случај са Велшанима и Шкотима данас, они воде борбу коју ја у потпуности подржавам. Још више сматрам легитимном жељу Украјинаца да реафирмишу њихов етнички идентитет. Али једна ствар је афирмација идентитета, а сасвим друга стварање нове буржоаске националне државе, која ће неизбежно угњетавати националне мањине. Дакле, национална држава, велика или мала, није решење нити ће икада бити.

Овде долазимо до другог нивоа. Борба за етнички и историјски идентитет, иако легитимна, мора бити постављена у прави контекст. Тај контекст би требало да буде сакрални и империјални, никако национални. Руска империја је била сакрална (света).

Мислим да мит Сакралне империје краља Артура може бити сматран келтским пројектом есхатолошке унификације Западне Европе. То је била идеја Хенрија VII, коју је Хенри VIII касније потпуно изокренуо. Дакле, указујем вам на Империју Црвеног змаја као неку врсту панкелтске визије великог простора, која би требало да надвлада контекст мањег етничког национализма. Прошлост је укорењена у вечности, а вечност је увек нова и свежа. Стога Краља Артура и причу о Светом Гралу сматрам онтолошки стварним.

Енглеска империја била је таласократска и меркантилистичка, нова Картагина. То је била антиимперија модерниста, капиталиста и расиста. Била је погрешна не због тога што је била империја већ због тога што је била антиимперија. Против ње треба да упрегнемо не само етничку борбу за ослобођење већ и алтернативну, континенталну и телурократску Империју. Ирци, Велшани, Шкоти као и Бретонци и Французи, требало би да креирају њихову келтску имеријалну визију. Фигуре битургешког краља Амбигата и Краља Артура би требало да буду узете као симболи.

Дакле, руско пролеће, како га неки називају, није националистичко. То је империјално и духовно буђење сакралних корена нашег евроазијског (инклузивног, не ексклузивног) идентитета. Ми смо Трећи Рим. То је наш есхатолошки пројекат. Не ускогруди национализам или империјализам модерног кова, већ полицентрична визија која одбија англосаксонску и модернистичку глобалну Империју, а прихвата плуралитет империјалних простора. Ми не желимо да америчку доминацију заменимо руском. Боримо се за независност великих простора – евроазијског, европског, келтског, германског, северноамеричког, јужноамеричког, муслиманског, кинеског, индијског, афричког итд.

Стога је први ниво антиколонијална борба на националном нивоу; други је позитивна мултиполарна визија базирана на плуралитету сакралних Империја (великих простора).

Маова теорија знања базираног на искуству (пракси) и његова теорија контрадикција, као и марксизам, лењинизам и маоизам, пружају нам бољи упут у теорију сазнања него Хајдегерово интуитивно знање извучено из „бића“.

— Мао је био у праву када је тврдио да социјализам не треба да буде ексклузивно пролетерски већ и сељачки, базиран на етничкој традицији. То је ближе истини од универзалисичке, индустријске и међународне верзије представљене у троцкизму. Али мислим да је сакрални део у маоизму промашен или недовољно развијен. Његове везе са конфучијанизмом и таоизмом су слабе. Маоизам је превише модеран за мене. За Кину би било најбоље да сачува социјализам и политичку доминацију комунистичке партије (каква постоји данас), али да развија и сакралнију традицију – конфучионизам и таоизам. Веома је значајно што Хајдегерове идеје сада пажљиво проучавају стотине кинеских стручњака. Мислим да би Четврта политичка теорија најбоље легла данашњој Кини.

Маозиам је најуспешнији плагијат комунизма у 21. веку. Шта мислите о марксизму/лењинизму/маоизму које су развили председник Гонзало у Перуу, Ганапати у Индији или Хосе Марија Сисон на Филипинима? Сви ти напори су били синтеза националне и класне борбе те стога носе патриотски предзнак.

— Генерално говорећи, подржавам такве тенденције – антиимперијалистичке, антикапиталистичке и усмерене на остварење социјалне једнакости. Али одбијам њихов материјализам, универзализам и прогресивизам.

Могли су да се трансформишу у нешто ближе Четвртој политичкој теорији. Она је базирана на Daseinu (немачки термин који је популаризово Хајдегер и који се буквално преводи као „тубитак“, „тубивствовање“; прим. прев.) и традицији, и не прихвата западну хегемонију и модерну. Можемо сарађивати са левичарима и са десничарима, са маоистима или са еволистима, али увек се крећући ка новој визији.

Веома ценим велшанску, ирску, шкотску и бретонску борбу за афирамцију дубоког келтског идентитета. Поштовалац сам келтске културе и историје. Сматрам је великим благом индоевропске баштине. Стога мислим да је келтски фронт веома важан део наше заједничке борбе.

Превод – Александар Вујовић


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top