Данас многи говоре о информационом рату и о идеолошком рату између Запада и Русије. Позиције у овом рату нису тако јасно одређене како би требало да буду. 
Ради се о томе да Запад заснива своју критику Русије и сваког нашег поступка, да ли по питању Крима, Новорусије или Сирије на позицијама либерализма. Ови опсесивни напади либерала, како од споља тако и од стране руске пете колоне, постепено су убедили готово целокупно наше друштво - да тамо постоји друштво! - најважније, убедили и Председника, да је либерализам - та идеологија, непријатељска према Русији. Значи да јој се мора одупрети.
И овде се појављују два принципијелна момента.
1. Како искоренити либерализам, који је пустио дубоке корене од 90-тих година у економији, образовању и култури. 
2. Шта предложити као замену.
Добро, ми једнодушно одбацујемо либерализам. Aли шта му ми супротстављамо? Ове две тачке су тесно повезане: ми не можемо искоренити либерализам, ако му не нађемо замену. А носиоци либералног вируса ће на сваки начин избегавати и саботирати изнутра сваки покушај да се у Русији успостави потпуно алтернативна идеологија која би афирмисала специфичности руског идентитета и наш особени пут.
Пре свега, хајде да видимо које су идеологије у Ново време супротстављене либерализму. То су комунизам и фашизам укључујући и различите облике национализма.
И које још? - питате Ви. Нема више, то је све!
У политикологији у прошлом веку, научили смо да бројимо само до три. Наравно, постоје многе нијансе и мешане верзије, али оно главно се не мења. Ако ми одбацимо либерализам онда смо приморани да му супротставимо или марксизам и комунизам или, опростите на изразу, фашизам. Чак и да те идеологије назовемо другачије и прекријемо их смоквиним лишћем суштина ће остати иста. И оно најважније: наше друштво је очигледно незадовољно.
Можда се због тога и бојимо да прихватимо идеологију пошто либерализам који ми снажно одбацујемо и његове најразвијеније алтернативе - комунизам и фашизам - наше друштво, такође, јасно не прихвата.
Комунизам се сасвим недавно, на наше очи распао, пошто је иструлио до костију, а са фашизмом се боримо у Украјини, и сећање на Велики отаџбински рат је свето за наше друштво.
Нашли смо се у концептуалном ћорсокаку.
Напада нас либерална идеологија на којој се базирају Сједињене државе и земље Запада. А као одговор, ми је просто одбацујемо а сада постаје јасно и зашто. Зато што ми савршено нећемо ни комунизам, ни фашизам а гурају нас баш у ту замку.
За Запад је очигледно, да онај ко одбија либерализам тај је или комуниста, или фашиста, или све заједно. А за то либерали већ имају аргументе: "Руси граде ГУЛАГ или Освенцим (нем. Аушвиц)".
Све против Руса. И то, авај, ради.
Ми једноставно немамо никаквог избора ако желимо да изађемо из тог зачараног круга у идеологији, осим да научимо да бројимо до четири.
Ако ми одбацујемо либерализам и не желимо да прихватимо његове алтернативе које нам нуди савременост - тј. комунизам и фашизам - онда нам је просто, животно неoпходна Четврта Политичка Теорија.
Али у Ново време такве теорије нема, пошто су либерализам, комунизам и фашизам исцрпели све теоретске могућности које постоје у епохи Просвећења.
И то није произвољност, него чињеница. Остаје само једно:  изградити Четврту политичку теорију изван граница културе Модерне тј. изван три последња века западно-европске историје.
При изградњи Четврте политичке теорије изван либерализма, комунизма и фашизма ми можемо истовремено ићи у два правца - у прошлост и у будућност.
У прошлости, ми видимо идеал у Традицији, Империји, светој хришћанској монархији и симфонији власти. То дефинитвно, није либерализам, није комунизам и није фашизам.
Али то није Ново време и није Модерна. Зато Модерна и њени аксиоми морају да се жртвују.
Може се погледати и у будућност.
Постмодернисти су показали тоталитарну природу принципа Просвећења: скинувши Бога и одбацивши светиње, хуманисти су поставили, на једнако ауторитарну, сурову позицију људски разум и направили светиње од тела и материје.
Тако да за критику савремености, са тачке гледишта Постмодерне, савремена идеологија, укључујући све њене верзије - либерализам, комунизам и фашизам - то је насиље, расизам и тоталитаризам.
Дакле, дајте да онда све три идеологије - обратити пажњу: све три идеологије (либерализам, комунизам и фашизам) - одбацимо и бацимо у ђубре. И направимо одлучни корак у будућност, ослободивши своју политичку машту. То је футуристички аспект Четврте политичке теорије.
И можда, ће он бити потпуно у складу са оживљавањем Традиције.
Нека се зове Конзервативна револуција. Парадокс? Али другог пута за нас једноставно нема.
Све најбоље, гледали сте програм Дугинове смернице о Четвртој политичкој теорији.
Немогуће је водити идеолошки рат немајући идеологију.
И онда, желимо ли то или не, излаз је само један - Четврта политичка теорија.


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top