Pseudoapokrifi

(...) priče stare verovatno koliko i čovečanstvo priče kakve pričaju sve one trepetave koketuše ubeđujući vas i rukama i napadno poverljivom blizinom a vi se ne možete odbraniti jer ne umete biti bezobzirni poput njih na kraju uviđate da je svaki odbeg bezuspešan a otpor uzaludan i pristajete da čujete priču ispričanu sugestivnim unošenjem daha za koju se veruje i uverava da je jedna sasvim

posebna priča

dakle priča po sebi koja obavezno ima samorazumljive likove motive i sukobe i obavezno je tu ona i njena zlehuda sudbina za nju se priča kad vam kažem da je imala na stotine muškaraca često odjednom ali pouzdano znam ni jednom se nije dala ili je možda obrnuto svejedno mogla je i spavati sa svima ipak bi uvek ostala ista stoga i odgovaranje stvarnosti mada se zna kakva je ona i nije toliko bitno koliko glas koji je bije njegova zasnovanost svakako nadilazi sam njen slučaj a ona vremenom ni nema izbora do da ga sledi i vlada se po njemu gleda postrance možda i ugrožena brani se prkosno skupljenih očiju lepa vrlo lepa međutim govori i zove na razgovor izazovan joj je onaj koji stoji po strani i izaziva ga zar toliko slabo igrate da se cele večeri ne usuđujete ni jedan ples da odigrate umesto očekivanog odgovora kako se dosad nije osmelio nju da zamoli dobija potencijalno višeznačnu informaciju pa sa mnom ste čitavo veče ali plesali su neskladno i sama izgažena izvinjavala se za gaženje nikada je niko nije video svi se kunu i slažu da se toliko trudila sve ženske adute i svoje atribute a bila je obdarena upotrebila je ne kao obično da bi iskazala prezir nego da bi bila prihvaćena možda nije stigla nije bilo vremena nije joj ga dao da ga prezre nikad nećemo saznati tek završila je u manastiru ne krijući da je to zbog njega i da je i tamo posvećena njemu malo je verovatno da je bio u pitanju još jedan doduše radikalni trik nije pravila senzaciju od toga ali se čulo načulo na čistinu isterana rekla mu je neko saklonjenje mora naći samouverenu gordost neopozivo sam ostavila za sobom a oslonac u tebi ne našla odustajem i mirim se živeću kako moram upućena tebi a u svesti da te ne mogu imati van te zdvojenosti za mene života i nema jadnica krah je zaista za njeno celokupno dotadašnje postojanje bila već odluka ili prinuda da traži ili pristaje na ono što zovu ozbiljna veza neuspeh je onda morao rezultirati stečajem jer je investicija bila prevelika cela stavljena na kocku sve je izgubila i sledstveno i dosledno završila jedni kažu da je odbijala da se moli drugi da uopšte nije izlazila iz ćelije treći da je zavodila sestre ali ja vam kažem ona je crtala ikone s njegovim likom ta blasfemija priznaćete bila je neoprostiva i samo je zbog toga sve i da je ostalo tačno isterana iz manastira kažu da je otišla putem u šumu u suprotnom pravcu od grada i od njega ali niko ne zna kuda niko je nije video niko čuo za nju ni u najudaljenijoj okolini a ni telo nisu nikada pronašli da li je rastrgnuta ili se uznela u nebo ili je postala veštica opet niko sa sigurnošću ne može reći ali ja lično smatram u stvari ako dozvolite da vam se poverim ja hoću da verujem da se desilo najnemogućije zato i znam da je tako bilo da ju je u šumi slučajno je zatekavši ili hotimice pošto je čuo za izgon pronašao njen ili neki drugi princ ne samo na belom konju već sa kočijama za nju i da je sirotica konačno našla svoju sreću jer se valjda ćete se saglasiti dovoljno napatila koliko god mogli reći da je to i zaslužila uostalom teško da je i jedan izabranik srca zavredeo toliku patnju do ludila kažem vam to kao žena koja zna o čemu priča a pogotovo to nije ovaj zaslužio na stranu što mu ja ni orah iz ruke ne bih uzela on je tek odmah rukom i prevrtanje očima priča za sebe što će reći

zasebna priča

bio je pomirljiv i nezainteresovan ni mlad ni star ni odrediv ni nepostojeći posvetio je svoj život spavanju intuitivno ali temeljno sebi je odabrao ili nametnuo cilj da proširi polje spavanja na sve ostale životne delatnosti svakako ne snova radi jer kakvi bi oni i bili do retki tromi apatični i ignorantski kakav je i sam bio stvari ljudi i svetovi prolazili su pored njega on pak pored njih taj mimohod doživljavao je kao uviđavnost defilovanje malih konstanti unutar jedne sveopšte gde su neke od malih a to je najteže podnosio uobrazile da su velike za ostale promenljive naporno uporne žene dosadne kao sunđer natopljen menstrualnom krvlju nude ljigavost svoje mlohave ispraznosti one to jamačno vide kao uzvišenu iskrenost mesnato pričaju i očijukaju i ona prevejanica takođe za koju se svašta priča istina je verovatno da su se svi razbežali pošto je njeno vulgarno zavodljivo ophođenje spolja progovorilo iznutra kao sada meni što da ne iz solidarnosti nikako simpatija prema autsajderima odgovoriću plesaću i prepoznati u kožu meso šminku kostimiranu pustinju juri stamenog tipa da okači svoju kamuflažu da poda na ispunjenje svoju prazninu zalud naravno i gde baš njega nađe koji to zna on misli da ona misli da je ona po sebi priča za sebe ali bi on hteo da i ostane tako isključivo za sebe možda je mogao i da je razume ali mu nije padalo na pamet da pokuša jer je ionako unapred sve razumeo i jer je znao da je ne bi mogao opravdati sve i da neke priče ima klišetirane ucene pismima napuštanjima manastirima nikad više čuvši za nju vratio se ravnodušno u svoju praznu sobu u svoj stan gde ga je nastrana gazdarica održavala u životu gde nije bilo predvidljivih prozaičnih romanesknih zapleta mizernih situacija dangube u oblandi smisla bilo je doduše gazdarice ali ona je potpuno

druga priča

toliko osebujna da je sladostrasni čitalac neskriveno zainteresovan za gazdaričinu nastranost morao prisvojiti i skriti verovatno je naknadno unizivši davanjem joj statusa još jedne

skaredne priče

na koju se obavezno reaguje jednim iiiju ili ccc i o kojoj se više i nema šta reći osim da se preciznije locira ne u svoj reper kako je neko možda pravilno pomislio već u svojoj demaskirajućoj samorazaznatljivosti kao drugo ime za rasnije i masnije

bezobrazne priče

halapljivost čijeg slušanja bi za netaštog autora trebalo da znači da je loše ispričana nema privlačnosti tamo gde je sve iskazano veština pričanja je ovde u prećutkivanju podrazumevanje i odvratna ali umirujuća saglasnost o odsutnom neispričanom inače prisustvujućem stalnom otćutanošću a da nije reč o nedokučivom čak ni o bezobraznim rečima mada i to u pola glasa bezobrazne ispadaju nakane i radnje kao da je jebanje pitanje obraza ne bezobrazna sama priča nego bezobrazno mišljena pričana i slušana ili ponajbolje premda nikad tako bezobrazluk da se parazitira na neizrečenosti koja bi se mogla izreći ali bi ukinula lešinarsko strvinarenje nadmeno svođenje i ništiteljski podsmeh cena ili uslov koga biva predvidljivost ponavljanje usidrenost ušuškanost praktikovanje očekivanog obrta tek izuzetak izuzetnog umeća na polju uvek već utaženog i prepoznatog razgaliteljski smeh homeostazičko olakšanje konspirativno razumevanje najnižeg sluti domišlja i dopričava strategijom zaborava za volju spasonosnog utoku rešenja pruža bezobraznost tog razbibrižnog sagrešenja kad bi htela lako bi se do briganja mogla vinuti efektom susretanja sa prizemnošću oko koje obilazi imenovanjem čega se igramo da je neimenljivo i priča bi mogla da počne namesto zapričavanja jer stara više nikom intrigantna bila ne bi on je pitao sme li da pozajmi gumicu a ona je shvatila da je pitao za dozvolu da pristupi njenoj pički njoj je bilo još do kurca a on nije mogao pa je nevešto smislio smešni izgovor ko bi to uopšte slušao i rašta bi se prepričavalo kad se kazuje tako kako jeste a ne bedači drugačije sve što je ionako ispričivo sve bezvredno razdešeno terapijski razlozi nisu dovoljno pokriće za pričanje samo ništa ne pomuti osećaj da je lascivno pričana priča zapravo u sebi jedna

dosadna priča

svedena jedan štos to naravno ne mora biti malo ni samo po sebi loše ali insistiranjem postaje zamorno kao iščekivanje precizno najavljenog klimaksa izlišno simuliranje zapleta radnje tamo gde postoji samo slika nije reč o besadržajnosti barem ne uvek ona je ionako stvar stila i prepoznavanja obrnuto to je pravljenje sadržaja od nečeg jednosložnog nedeljivog nikako to nije makar kakva nezanimljivost ona je nešto slučajno proizvoljno prolongiranje zanimljivosti za jedan tren na čitavu epopeju davež makar onih koji znaju vic stereotip onaj što ima ime umesto dalekometne naracije oznaka njegove polne moći jeste barena špageta kojom pokušava da igra pikado nije loše ali to mora biti sve okolopričanje tu ništa ne može da doda a može da oduzme otupi oštricu i ovog što se veli dosada farsičnog zavlačenja izvlačenja poente šta kaže pikado a čitljivost pre čitanja počinje tamo gde se to ne prihvata još i više kako to uostalom i češće biva kad nema ni slike iza nego se odugovlači da bi zavrhunilo prostačkom apstrakcijom debilna psovka pripovedanja prokaz zaogrnute mutavosti i iza i ispred i na sceni i opsceno odigrava se onda mitski psihodelično steže i udomljuje uvek

ista priča

mitski psihodelično steže i udomljuje uvek ista dobra stara kao što je nebrojeno puta ispričana i ta priča o dosadi o izravnavanju podvođenju privođenju razvrstavanju i urođavanju različiti punktovi i pomalo načini ne menjaju ništa na stvari istoj i ako isto istim onda isto o istom i broj vica postaje dovoljan vrti se i opetuje o čemu god poistovećenom i ipak ovo ne znači bankrot pričanja ne objavljuje pravo zadovoljstva diletanata strukturaliranja zapravo ne znači ništa osim onoga što kaže dijagnoza žud za poznatim oslonišni vapaj psihopatologija svakako u literarnoj oblandi koja se u dobrodušnom kerebečenju ne stidi što je u potrazi za čvrstim tu tek da bi se pričalo i što osim volje da kaže još o čemu god iočemu da pre svega kaže ono uvek isto da iskuša proverenu matricu znajući da ima da važi za sve unapred ionako prozreto koje se samo lažno izdaje za različito dok mu se ne pokaže ništa novo bilo da je zadata kaža

ljubavna priča

...a ona i on vazda...
detektivska priča
...a ubica je...
priča strave
...a sablast iz mračnih dubina...
refleksivna priča
...a misao s visina...
rodoljubiva priča
...a herojstvo iz davnina...
ratna priča
...a podli nadmoćni neprijatelj ali...

fantastična priča

koja čak pravo govoreći ne bi smela da samo smešta neki od navedenih kodova u neprepoznatljiv enterijer već da kao priča bude ona koja nije pričana i ne može se žanrovski ispričati maštom izmaštana tvori pričanje koje odstupa od kanona kao da može da ga nema i predmet i karakter joj neće da bude u nizu već osobeno neprevodivo i time kušnja dimenziji pričalaštva rastur premerenih formi upitivanje likova i tokova pomanjkanje ili hipertrofija sukobljavanja i motivacija traganje za anti i multi radnjom određivanje granice nepričljivog lom razloga i posledica ispričavanja iznutra jedna nemogućnost priče konsekventno prikazana aktom pričanja dokaz delom izmišljenog zamišljenog smišljenog razmišljenog trag nestajanja nepostalog neizreciva u sebi a na kraju i sobom jedna potpuno

nemoguća priča

ali pošto takve nema odnosno pošto su takve sve onda

neverovatna priča

koju baš briga za klasično obrnutu proporcionalnost istine i verovatnoće događanja koja uopšte nije opterećena verodostojnošću odana razlogu zbog kojeg postoji verna cilju da kupi pažnju sumnjiva za sumnjivce koji ne uviđaju njen smisao koji sebi određuje koji sebe određuje pod lupom aršina koji nije njen namerno provocira ovaj i navodi na onaj oblik sveta koji stvara i ograđuje u odstupu uramljuje u negaciji ili još bolje u ravnodušnosti prema poretku sveta iz kojeg izbiva ukoliko više neaficirana i samonastala utoliko bolje utoliko više samo sebi polaže račun a ne stanju stvari ne doznačenoj teksturi nije se onda čuditi što za nekadre i nepristale za prijem njenog uspostava a i sama se ne brani od toga i nema ništa protiv da sebe takvom vidi po pravilu izgleda kao

priča za malu decu

jer je maloj deci sve strano pa dok ih ne zastraše umeju da se čude pitaju a ponekad i pričaju nevezane od naučenosti i navike odvezane priče povezujući kako neće znati kad porastu okoštaju sedimentiraju petrificiraju se u opšteprihvaćenim svevažećim zakonitim pričanjima i razumevanjima nesklad i mnoštvenost objašnjavanja možda istog aroma otvorenosti zbrkane pojavnosti i onda tupani dođu i izmišljavaju i raspričavaju priče za njih za dečju nestalnost misleći da veliko prispodobljavanje čine uvođenjem kraljevića i princeza veštica i zlih maćeha čarobnih štapića i ogledala prevodeći šablon poljubaca i ratova na kitnjaste sile i karikaturalne personifikacije čineći od sebe decu ali onu lošu regresiranu decu za razliku od prave čiji je svet bogat i nesputan prostran i višelik i koja jedina mogu da otpričaju dečje priče ne priče za malu decu nego priče male dece koje će odrasli beznadežno neprepoznavati u bezazlenosti nipodaštavati u lepoti prenebregavati u moći kao da to nisu priče za ozbiljne ljude kao da im ne bi bilo bolje da zaslepljenim očima vide da nesviklim ušima čuju ono što sameravaju a moglo bi biti mera njihove zapalosti odrtavelosti njihovih priča takozvanih

priča za odrasle

gde je teta ona živi među čipkanim odelima tesnim i neudobnim i hoda prsato pravo i ima visoke cipele pa jedva ide u njima a jedan kao neki mangup što se oblači u jaknu i čizme čak i kad je leto i vozi motor stalno je nešto napada da bi je na kraju skinuo golu i on se skinuo i ljubio je svud a ona je vikala kao da je boli ali posle je ona njega napadala i rekla mu je da ga voli a on ju je ipak ostavio jer mu je bilo drugo važno da dobije neke pare ali ih nije dobio jer su neki drugi lopovi uzeli pare a njega ubili pištoljima a posle su i njih ubili policajci tetu niko nije ubio ali je ona plakala pa su je onda stavili u zatvor i posle predali nekakvom glavnom strancu s kojim je otišla u njegovu drugu zemlju jer je za njega i radila bez veze zašto nije rekla strancima da neće da se igra s njima zašto odmah nije otišla kod policajaca mogli su da uzmu svemirski brod da odu na more i plivaju da se dobacuju loptom mogli su da nam ne ispričaju tu odraslu priču o parama lopovima i ljubljenjima nego da pokažu kako izgleda jedna

zanimljiva priča

njihovim pronicljivim okom procenjena bez svraćanja zainteresovanosti samo jedna od ocena za neobično iznenađujuće vredno pažnje sadržajno nadasve i napokon na neki obično najobičniji način intrigantno sa ritualnim osvrtom na izlaganje koje doduše možda i traži dalje dorade ali zasad daje nadu da će od toga još i ispasti nešto da ima šansi da bude prihvaćeno da se svidi ili zbuni da opravda nečije poverenje tako je ona uvek za nekog zanimljiva ili nezanimljiva u sferi nečijeg interesa ili interesovanja ili ne jedna mesna zanimljivost jedna esnafska hermetičnost zanimanja te ako išta objektivno može odrediti njenu privlačnost onda se mora pre obratiti modusu njenog pričanja i eventualno tek tada prosuditi o tome nečemu da li je ili nije staromodno rečeno

lepa priča

i zateći se opet pred problemom neustanovljivosti kriterijuma vrednovanja tek tu jasnoća preciznost dužina slojevitost ubedljivost kobigaznaoštasvene kome godi i s druge strane za ocenu neodvojive sadržinske i formalne ravni integriteta ipak ne samo iz razloga uhvatljive preglednosti neophodno podeljenih a opet neprimerenost nazivanja lepom priče o vojnim invalidima ili požaru ili kugi a onda pak takođe i o lepritima cveću i proleću u čemu bi u stvari pa ta priča uopšte bila po čemu i pomišljamo mera sklad proporcija bilo bi načelno i delatno rešenje smirimo se u njemu i vidimo da sveopšte uvek maši da ni načelno ni delatno ni nikako veličina talenat snaga plemenitost ne rastu tamo gde je sve odmereno korektno i solidno tamo je samo srednjanje prosek i ziherašenje konformizam i jalovost komocija i neodgovornost tamo je samo jedna lagodna jedna

neobavezna priča

nema obaveza ni prema čemu obavezana ne izlaže se ne rizikuje ne može da izgubi ne može da se izgubi priča koja to dakle nije koja je kao i većina ili solirajuće sebeljubivo zavođenje ili egopovlašćeno popovanje promisli ili jednostavno ćaskanje ćakulanje nečujenje govorni nerazgovor uglavnom svako svoje asocira udvoje utroje ujedno kao domaćičko mladomajkovska histerično

rastrzana priča

a moje dete kaže zamislite i ja bih mama nije li to tako čudesno jeste baš ali da vidite moj mali isto tako samo jednom ga ja kupala a on će meni neću više da se kupam zamislite luče moje da da dečja usta inače svašta kažu mom bivšem mužu nećete verovati jedna devojčica sama tražila pare za bombone kaže dao šta će takav je on bio a moj nikad ne bi on kaže svako može da zaradi ja imam rođaka penzioner ali radi moja svekrva neće da se penzioniše čudna je ona čas kuka čas je zadovoljna svi su stari takvi eto i moji su bili dok nisu zgazili ono dete istrčalo ravno pod točkove ma deca su cudo divna slatka nije što je moje ali mogu biti i pametna samo stavilo sekine pelene pelene su spas očicama gleda pa tuži dobrota jedna ljubav jedna uf o kako mirišu stvorena za gnjavljenje lepota moja kao da nije od oca pa muškarci nemaju decu ne znaju za radost da samo tupe ili kao onaj moj spavaju bulje u televizor i prde a mom je i bolje da ne progovara i mom deca više kažu i kad ćute a ovi kad propričaju uvek neki pospani glas neki umorni govor neka

lenja priča

ja dobar si kažeš kod kuće isto jes vala bolje ne može biti zdrav zdrav a tebe služi zdravlje služi kola i ona karburator nešto beše u redu je sad nego vidiš ti šta se radi u državi u strašno sve bih ja to i ja bih mada onaj mladi nije loš ipak ništa bez starca ma svi su oni isti politika je to brajko nema cile mile mile se opet oženio taj ima sreće plavuša jel si i ti nešto tu petljao a ko nije jok ja s njenom sestrom malo ona je tek bomba dobri guzovi glupa to se traži ipak ona moja ima veće sise misliš mislim ali inače nije nešto ako što veće to bolje ne znam za sise ali za muško to važi ma obe bi ja njih zajedno a jok ja jednu po jednu kad ne voliš lezbijke kad nisam peder bogu hvala nisi eto šta ću takvi smo a inače da se još pitamo ovako si dobro kažeš dobro skupoća je malo jašta je vidiš ti ih vidim osećam prikane da a preživećemo valjda i to ma biće nekako kako će biti nego jesi gledao utakmicu aha opet izgubiše a šta si očekivao neću više grlo da derem na njih nemaš rašta a volim ih majku im krenuće jednom i njima hoće kad ode trener i pola tima ma šta pola hoćeš još piva može ama nije mi za pivo no pijan si već ko pijan ti pijan ne vidiš na šta ličiš pogledaj prvo sebe uletvili smo se a jesmo boga mi ne marim nego ćeš opet da napraviš neko sranje e kad sam ja pa pravio sranja kad nisi a kad jesam onomad dobro to a šta si ti radio prošli put šta ne sećam se tačno ali znam da si nas izbrukao pred pandurima ja nikad jok ja sam nego šta si pa kako si razjebao karburator šta kao bio sam pijan jok i nisi pričaj ti to nekom drugom

priča nekom drugom

drugi je već problem prvom možeš i ovako i onako ali drugi je nasuprot prvom pogledu zahtevan autor ego protiv alter ega pakao tuđine i mnogo gore od titule šta mu reći odakle od koga reći njemu upućujemo ono što prvi neće da sluša on je odnekud traženi slušalac nadležna praznina nadežna i podležna omogućitelj jednog kazivanja njemu priča ukoliko tek za nas vredi za nas priču za nekog drugog neodređeni drugi određuje i samo njemu se valjda može reći jer čuje a ne odgovara na ono što mu se pri kazuje zapravo nikom osim nekom drugom se ne može reći

životna priča

koja je više jedan domicilni uzdah nego priča a ukoliko je priča ubeđena nabeđena da kao priča mog života ima materijala svakako je to jedna

tužna priča

o nepravdi patnji i stradanju o rađanju i bolu o suzama i ugaslim nadama o neuspesima i padovima o smrti i umiranju o nesreći i tragediji o očaju i strahu o mizeriji i pomirenosti o podlosti i grehu o izneverenim očekivanjima i izjalovljenim pokušajima o seti i melanholiji o nesmeštenosti i izgubljenosti o baksuzluku i nepopravljivosti o jadu & čemeru o apsurdu i trajanju o neutešnosti i neizbavljivosti o zlehudoj sudbini i manjku osmeha o tami i zabrinutosti o svršetku koji se već desio na početku i teče jer je za života tužno u ovoj građi što je obnavljajuća i istrajna

priča bez kraja

a ne toliko beskrajna priča jedno protočno damaranje naslagavanje antieshatološko a ne nužno ciklično neusmereno i alogično naricanje i naracija ispražnjena od značaja stoga upravo bezpriča možda prepriča ili propriča pripriča čiji elementarni žal proizlazi iz mene jer kao moja utopija njen kraj se na nesreću nepopravljivu odugovlačenjem nazire štaviše zna se da se odgođen dogodio te se uviđa još poraznija činjenica da je to razgođeno nezbivanje i nedokončavanje zapravo

čitava priča

se vodi oko toga da li je kao takva i cela njena zgotovljenost misle jedni ne garantuje integrisanost celokupnosti njena dokrajčenost misle drugi zakonodavna je neizmenjiva to što ja ne želim da moja priča bude gotova ne menja ništa na stvari kad već nemam šta više da kažem iskažem od sebe međutim to što nemam više ništa da kažem nije nikakav razlog da se završi priča koja po unutrašnjoj logici makar želja svojih nije završena nego joj sledi dovijanje sledi

nedovršena priča

priznanje kao opravdanje neznanje kako dalje kad eto baš hoću i ostavljam mesta za dočitavanja plan bez alternative otvaram puteve koji se slušaču čitaocu roje u glavi kad već u mojoj nisu mogli prekidam kad je najslađe kad već svršiti ne mogu onda neću iz metafizičkih odnosno iz umetničkih razloga ostavljam junake živim a sukobe nerešenim simulirajući i produžavajući svoj život koji se kao što znamo upravo ispričanošću neslavno završio kao van svake sumnje jedna

neuspela priča

nedopričana pokušana eksperimentalna kad bi one drugačije vajkam se s pravom bile manje neuspešne i za šta s obzirom na šta se meri uspeh naravno da će se reći kako me to ne amnestira ne vadi ali budimo pravični ako i nema pravednika i izvađenih zar nije moja krivica makar manja ili manje uočljiva odnosno zaslužna blaže prosude možda odgovoriće se ali kako god priča o uspelim i neuspelim pričama mogla da se razvodnji mi takođe s pravom možemo coktati zubima vrteti glavama i paternalistički mrzovoljno reći da je to

duga priča

stoga toliko o njoj

delikatna priča

se od prethodne razlikuje samo utoliko što priziva opravdanje izostanka koje unekoliko možemo da prihvatamo ali ne u toj meri da bi potrlo granice i razlike koje na ovaj ili onaj način uočavamo između uspeha i neuspeha čime pitam se vašim nenadmašnim estetskim čulom Bogom selektivno danom moći prosuđivanja jedan intelektualistički intimizam na tajni zasnovan racionalizam kao dopadanje ljubav i ženskoća kao lične stvari kontra re ceptivni život recimo lepe devojke koju ne znamo i o kome ne znamo izvinite ako vama moje i meni vaše opravdanje još i više delikatesno vonja i zvuči kao

neuverljiva priča

ona je najgora nema veru nema snagu nema sugestivnost ništa nema najcrnja ocena to je tek i lično i bezlično svedočanstvo neuspeha ona se unutar sebe muči i nateže u njoj iznenada zvone telefoni niotkud prispevaju glasnici bez povoda bez pobude bez ideje ni po jada ali sa zadnjom mišlju da nekog uveri zavara i to radi loše opričava prozirno i koristoljubivo funkcionalizovanje naracije u vanpričalačke svrhe vaspitanog slušača ta prevara mora vređati nevaspitan ni ne čuje pričač nije mu do priče ako je samo malo iskreniji drskiji on će bezobziran prema nalogu pričanja izreći optužujuće izvinjenje priznanje kako manjak plauzibilnosti neuverljive priče proizlazi iz toga što je ona

neproverena priča

a priče kao što je svima njima poznato moraju da služe zanimaciji isleđivanja pa kad se dočepamo neke stavljamo je na logičke testove studiozna posmatranja krucijalne oglede i ako nije u principu neproverljiva što će reći u saznajnom smislu besmislena odnosno za ton naše svečane ozbiljnosti u prazno ćeretanje mlaćenje prazne slame s razloga neuroze ili zbog hendikepa ozbiljnijih agrikulturnih radova preostaje joj da se nada preobražaju vlastitog zametka i sopstvenom postanku u jednoj od dve legitimne forme ili kao

proverena priča

pa smo onda mirni overena nemamo više o čemu da pričamo ili kao

lažna priča

pa je kao takvu diskvalifikujemo no jednako svesni da je i ona odradila neki ne mali na kraju krajeva posao u nezaustavljivom progresu procesa metodičkog ispitivanja u aproksimaciji istini te je pod po nju srećnim okolnostima ipak neophodna epizoda i zanavek jedna

poučna priča

kome je do pouke tome je do učenja pa traži podučavanje eto vidite kako je to lep primer za zaslepljenost neopreznost samouverenost kako se na koncu sve pokazalo što treba dobro zapamtiti zato no no viljuškom u utičnicu grlom u jagode kopljem u trnje glavom kroz zid šut na rogatog preko hleba pogače gladan u svatove tenkovima na radnike ženama bez biča već treba ruke prati držati vrapca u ruci sir u kljunu slušati starije poštovati roditelje začepiti gubicu ððððð  proliti mleko bez plača ljubiti bližnje kloniti se kavgi mirno spavati časno umreti a u međuvremenu još vazda budan biti marljivo učiti koristiti društvu ðððððððððððððððð  braniti otadžbinu ððððððððððððð kleti neprijatelje ðððððððððððððððð  klati

globalna priča







Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top