Оно што пропагирају Џорџ Сорос и његова фондација говорећи о отвореном друштву има добре и корисне елементе, али су резултати и спровођење тих начела у пракси понекад спорни. То је закључак Александра Савановића, доцента Факултета политичких наука у Бањалуци, који је на Институту за Европске студије у Београду представио своју књигу „Џорџ Сорос – ’отворено друштво’ као идеја, идеологија и политичка пракса”.

У разговору за „Политику” овај политиколог не спори утицај Сороса на просторима бивше СФРЈ, али додаје како је његово име за многе „постало симбол антидржавне политике”, тврдећи да јавност довољно не познаје ову тематику.

„Због таквог тумачења, поједини мање или више опресивни режими, не трпећи никакву критику, покушавају да дискредитују сваку опозицију. Одмах све то повежу са Соросом и сличним организацијама, чак и када не постоји никакав доказ. Ту матрицу тренутно примењује власт у Републици Српској”, тврди Савановић, иначе члан опозиционе Српске демократске странке Младена Босића у Републици Српској.

Због чега, по вама, власт у РС тако тумачи деловање опозиције?

Генерално, режими користе аргумент да се покушава њихово рушење мимо изласка на биралишта, нелегалним путем, преко неког цивилног сектора, онда када пронађу механизме да опстану у форми некаквих демократских или квазидемократских избора. У РС власт је врло тешко могла бити побеђена на изборима, јер СНСД има 97.000 запослених у државним институцијама. Када се то помножи с три, с обзиром на то да гласају и чланови породица, добија се тачно број гласова које је добио Милорад Додик. Наравно да ће он, док је тако, тешко изгубити на биралиштима, као што на пример неће ни Мило Ђукановић.

Колико је онда заиста Соросова фондација у овом тренутку утицајна у региону?

Не мислим да је то било какав масовнији покрет, поготово што фондација у овом моменту није ни претерано заинтересована за догађаје на овим просторима. То се доста лако може документовати када се погледа колико је новца уложено у одређене делове света. По томе се види да овај простор више није у фокусу. Чини ми се да се утицај фондације овде више одржава по инерцији него што је реч о неком стратешком пројекту.

Да ли је жута патка коју виђамо у грађанским протестима на београдским улицама један од симбола Сорос реализма о којем говорите у књизи?

Сигурно. То су типични методи Сорос реализма, а у књизи сам навео детаље како се све може манифестовати та врста деловања. Уз жуту патку, ту је и стиснута песница која симболизује отпор, наранџаста као револуционарна боја, кишобран револуција... Све су то неке визуелне представе тежњи за „отвореним друштвом”, биле оне позитивно или негативно перципиране. Ту је увек у употреби ангажована уметност, само у мало другачијој форми него у соцреализму.

У којим ситуацијама се, ипак, Соросов утицај показао као штетан на овим просторима?

Постоје многе ситуације где је све много компликованије него што изгледа, тако да свакако има и негативних последица када је реч о деловању Сороса. То заиста може да се види са позиције Срба и РС, пре свега у периоду грађанског рата и у времену непосредно после тог сукоба. Сигурно да постоји простор за оправдане примедбе на деловање и фондације и личних иступа Џорџа Сороса који је подржао искључиво једну страну у том рату, помажући само Сарајево. Постоје и примери да су се поједине политичке опције које је Сорос подржавао касније, на власти, трансформисале у нешто потпуно супротно. То је, рецимо, случај с Фидесом у Мађарској.

Има ли подударности између покрета Отворена Русија Михаила Ходорковског и Сороса и колико је снажна та веза?

Мислим да та веза и официјелно постоји, али у којој је она мери тренутно на снази, ја нисам сигуран. Она је идеолошки јака, јер обојица перципирају Владимира Путина на исти начин. И када се тако поставе ствари, они постају људи које је противник ујединио. У том контексту нема конспиративних идеја, већ отворене политичке борбе, а јавност и грађани сами могу да изаберу кога ће да подрже.

Како је Сорос купио Трепчу

У својој књизи „Џорџ Сорос – ’отворено друштво’ као идеја, идеологија и политичка пракса” Александар Савановић, осим саме биографије Џорџа Сороса у којој објашњава и улогу овог финансијско-медијског моћника у свету масонерија Билдерберг групе и Трилатерале и идеја које пропагира, анализирао је и критике које се најчешће упућују на његов рачун „слева” и „здесна”. Навео је и примере у којима је деловање фондације и рушење појединих режима заиста довело до одузимања економских богатстава једне земље, као у случају рудника „Трепча”.

Савановић пише да постоје отворене сумње да су косовски Албанци због подршке коју им пружао у борби за независност Соросу узвратили тако што су му омогућили да овај рударски комплекс који вреди милијарде долара купи за само 150 милиона долара.


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top