Данас, 7. новембра, је дан бољшевичке Октобарске револуције – страшан и важан датум. Има много тога да се каже о Октобарској револуцији. Ово је несумњиво део наше историје и сносимо одговорност за њу. Због тога, ми смо једноставно у обавези да разумемо значење овог догађаја.

Прво, у совјетско доба, Октобарска револуција је поштована као нешто готово свето, као догађај поводом почетка совјетског циклуса. У СССР, овај датум се сматрао почетком бесконачног времена које ће кад-тад довести до комунизма. Али, како се испоставило, то је била само једна епоха која је почела у октобру 1917. године, а завршила се 1991. године. То значи да је совјетско разумевање Октобарске револуције било дубоко погрешно. Заменило смо једно за друго и будаласто се држали старог тумачења. Морамо наћи ново објашњење за овај догађај, како се старо, совјетско, испоставило лажним.

Друго, ова позитивна, идеализирана процена октобра 1917. године владала је у нашем друштву као једина могућа и то 70 година. Ово је била лажно, што значи да морамо тражити друго објашњење. И важно је узети у обзир позицију друге половине руског народа, који није био за Црвене, него за Беле. За Беле, револуција је резултат монструозне завере паклене, чисто сатанистичке секте која је користила  преваре и насиље да би преузела власт и радикално укинула било какав легитимитет након  распуштања Уставотворне скупштине. Осим тога, Бели посебно наглашавају да су Бољшевици углавном били  припадници националних мањина и ослањали су се на иностране бригаде, као што су летонски стрелци или, чак, кинески војници. Другим речима, Октобар је виђен као насилно преузимање власти које је спровела русофобна терористичка организација. Ово чисто негативна процена је вероватно исто тако далеко од истине, као и совјетска. Заиста, Теорија завере Беле гарде је једнако неприхватљива као и совјетско обожавање Октобарске револуције.

Истина овде је некако асиметрична. Свако зна за лажно комунистичко тумачење, а далеко мање су наши грађани упознати са сумњивом и поједностављеном верзијом Белогардејаца. Неопходно је исправити барем ову грешку и изједначити ове две, једнако спорне теорије, како глупост Црвених о социјалистичкој природи револуције (у пољопривредној земљи са неразвијеним капитализмом и скоро без пролетаријата!) и глупост Белих о јеврејској завери. Али пошто је Црвена глупост представљена хиљадама филмова и представа, онда нека буде и неких споменика  глупости Белих. Већ имамо глупо објашњење Октобра у облику комунистичког, што је толико распрострањена лаж, да сви покушаји да се објави теорија Белогардејаца у духу Атамана Краснова, одмах изазива буру протеста. Са тачке гледишта историјске правде, данас  Белима трепа препустити читав подијум. Требало би им чак помагати, све док се не постигне равнотежа, посебно зато што је перцепција Октобра као катастрофе сасвим оправдано, зато што је наш народ платио за то  животима милиона својих најбољих синова и кћери.

Треће, морамо настојати да објаснимо заиста дубоко и историјско значење Октобарске револуције, или Октобарски пуч, изван оквора тумачења и Белих и Црвених, јер су погрешна и поједностављена. Међутим, овде наилазимо на веома важну методолошки проблем. Историја је наука о тумачењу чињеница, а не искључиво чињеница сâмих. Чињенице без тумачења не постоје. Због тога је немогуће проценити идеолошки догађај какав је револуција (или пуч), без наших властитих идеолошких основа. Црвени и Бели имају своје идеолошке платформе. Чак и њихова лажна и контрадикторна објашњења су поузданија од беспомоћних теорија оних који тврде објективност. Нема објективности у историји - то је само вешта реторика. Тако, док ми одредимо гледиште и платформу према свету и савременом друштву, док спознамо себе данас, значење догаађаја из 1917. године ће и даље остати недоступни и затворени за нас.

Четврто и на крају, 1917. година је била унутар-руски феномен. Ово је за неке била монструозна драма, за друге велико достигнуће. Само ми, Руси, можемо одлучити шта 1917. година заиста била и у каквој је вези са општом логиком руске историје.То је наш посао и наша револуција. Због тога, ми сâми имамо задатак да склопимо слагалицу. Нико други.

Октобар је био искушење за многе велике руске мислиоце и песнике који су у ревоуцији видели есхатолошки догађај, па чак и долазак Руског часа. Скоро сви су се покајали касније. Али то не значи да су чекали Руски час узалуд. Једноставно, права Руска револуција тек предстоји.


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top