Трамп је ударио у све три свете краве америчког естаблишмента: слободну имиграцију, глобализујућу светску трговину и глобални империјализам


Др Срђа Трифковић је довољно живео и радио у Америци, а и данас интензивно, као професор и као уредник угледног америчког магазина, прати шта се дешава, да би му нешто из тамошње политике било непознато.

С друге стране, наша помама за Трампом, након његовог избора за новог америчког председника, више је заснована на очекивањима и аутопројекцијама него на чињеницама.

Шта је реално стање ствари?

— Реално стање ствари је да Трамп југоисточну Европу и Балкан нема на листи приоритета, и то је добра вест. И за Србију и за регион је предуслов стабилности да за нас Америка не буде превише заинтересована и превише ангажована. Дакле, од завршетка Хладног рата па наовамо, што је био већи амерички ангажман, то је овде било лошије.

Да закључимо, најбоље би било да нам Трамп не "помаже"?

— Оно што би било паметно за нас јесте да схватимо да захваљујући Трамповом избору долази до продубљивања кризе Европске уније, јер после Брегзита сада са Трампом на челу Америке читав тај бриселски модел почиње да се љуља. Све више је доказа да бриселски цар нема одело и то би, у најмању руку, требало да нас упути на тактику тврђења пазара, а не беспоговорног пристајања на ескалацију разних услова. Отвара се већи маневарски простор за Владу Србије, а на њој је да види како ће се у њему снаћи.

Где је тајна неразумевања Србије и Америке, које смо грешке направили и јесмо ли могли боље проћи?

— Ретроактивно гледано тешко да је могло бити другачије под Слободаном Милошевићем који није покупио никакве поуке из пада Берлинског зида, распада СССР-а и очигледне неспособности Југославије да опстане као иоле кохерентна политичка заједница. Он је пропустио да преузме иницијативу за прекомпоновање Југославије и легитимише се као буревесник новог времена.

Као друго, веома је тешко било наћи заједнички језик са Америком која је у истом том периоду, уместо да крене путем смиривања глобалне ситуације, кренула путем успостављања глобалне монополарне хегемоније. А то је значило да ће свако ко се не уклапа у америчку матрицу припадништва тој митској међународној заједници – што ће рећи беспоговорног прихватања америчког првенства, изузетности и незамењљивости – бити третиран као потенцијални непријатељ. И као треће, доносиоци одлука у Вашингтону су решили да, преко српских леђа, помажу муслиманску страну у оба главна конфликта на Балкану – босанском и косовском.

Уврежено је мишљење да је амерички председник само марионета центара моћи, колико у томе има истине?

— Не толико марионета, колико експонент. Постоји феномен који називам "америчка дубока држава". То су политички и лобистички центри моћи у Вашингтону, финансијски центри моћи на Волстриту у Њујорку и војноиндустријски комплекс, који је буквално свуда. Естаблишмент и Републиканске и Демократске странке редовно је производио кадрове који су били на линији симбиотичке везе између та три центра и неремећења њиховог колективног погледа на свет и колективне стратегије... Другим речима, постојао је један дуопол власти: имали смо две партије, а један режим. Са Трампом се ово мења јер он је човек који ником ништа не дугује и где су се сви сегменти те дубоке државе ујединили у жељи да га оборе, укључујући и естаблишмент Републиканске странке који му је упорно забијао нож у леђа. Оно што их је све погодило јесте да је Трамп ударио у све три свете краве америчког естаблишмента: слободну имиграцију, глобализујућу светску трговину и глобални империјализам. То је утерало страх у кости естаблишменту. Војноиндустријски комплекс зависи од концепта глобалне империје, волстритски картел зависи од очувања долара као резервне валуте света, а слободна имиграција је ишла у прилог и једнима и другима: републиканцима да оборе цену рада и демократама којима су били гласачка машина.

Уколико он издржи у намери да доведе у питање све те ти ствари, каква је његова судбина?

— Пре свега, његов живот ће бити у опасности. Не бих да то развијам, али Трамп је личност за коју би многи моћни људи из те америчке дубоке државе пожелели да га нема. Као друго, он ће бити изложен институционалним притисцима да тежи консензусу, а наићи ће на саботажу и кочнице у трајном државном апарату.

Колико је реална релаксација односа између Русије и Америке?

— Јесте реална и то је са спољнополитичког становишта најважнији исход. Са становишта трезвеног реализма у спољнополитичким односима између Америке и Русије нема нерешених питања и нема разлога да буду глобални геополитички непријатељи. Једини разлог за сукоб било је настојање Америке да успостави оно што се у Пентагону зове доминацијом великог спектра. А то подразумева да ниједна сила нема права на неке своје специјалне интересе, а да Америка због своје изузетности има право да буде свуда и у сваком тренутку.

Кад би Трамп провео све што је замислио, био би то текстонски поремећај, али не чини ли вам се да брод те величине као што је Америка не мења тако лако курс?

— То је тачно, али у најмању руку том броду ће са капетанског моста доћи у машинско одељење наредба да успори. Тако је мања могућност да ће да налети на хридину или да се судари са неким другим бродом. Наравно, не треба очекивати неке велике и нагле стратешке заокрете, али већ сама тежња да се са Русијом нађе модус вивенди је довољна.

Америчку политику познајете добро, колико вам је јасна политика која се води у Србији?

— Ја сад живим овде, али морам да признам да уз све своје аналитичке способности нисам способан да продрем у сву суптилност и тананост стратешких концепција које зраче из Немањине 11. Толико.


АМЕРИЧКА ИЗУЗЕТНОСТ

— Примена америчке изузетности у спољнополитичким стратегијама је почела са Вудроом Вилсоном 1919. и његовим залагањем за Друштво народа, онда је утихнуло у периоду изолационизма између два светска рата и поново букнуло у Другом светском рату, а та изузетност је потенцирана кроз Хладни рат, када је Америка себе представљала као вођу слободног света. А корени датирају још из 17. века, када су пуританци одлазили из Енглеске у Нову Енглеску, где су тежили да направе радикално нови свет или, како су они говорили, блештави град на врху брда. Дакле, неку врсту новог Јерусалима. Они су били наумили да створе једну теократску државу која би представљала место искупљења грешног света Европе у новом свету и та се потка протезала касније и кроз тезу о “предодређеној судбини” која је Америци наменила да се прошири и до Тихог океана.




Извор Блиц, 21. новембар 2016.


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top