За успјешну политичу акцију неопходно је дефинистаи 3 принципа. Први принцип представља одређивање форме политичког дјеловања, други принцип представља одређивање циљне група и трећи принцип представља програм политичког дјеловања.


1.      Форма политичког дјеловања

Због већег броја критеријума (економски, формално-правни и технички) најподеснија форма политичког организовања и дјеловања је политички покрет устројен на синергији група грађана које по потреби могу дјеловати заједно као политички покрет и тако амортизовати спољашњи притисак било које врсте или пак појединачно као групе грађана састављене од 10 лица које могу самостално бити носиоци изборних листа. На тај начин политички покрет треба бити организован „одоздо“ кроз групе грађана на локалном (општинском) нивоу при чему ће свака локална група грађана основном и заједничком називу додати назив своје локалне јединице. Локалне групе грађана требају бити организоване као општински одбори који ће бројати 10 чланова који би међусобно сачинили споразум  о формирању „групе грађана“, потписе на споразуму овјерили у суду, и као чланови, односно оснивачи „групе грађана“ приликом предаје изборне листе одговарајућој изборној комисији поднијели доказе о бирачком праву. По један члан сваког општинског одбора, у правилу предсједник општинског одбора односно носилац локалне листе, требао би бити члан главног одбора политичког покрета као организације свих појединачних група грађана. На тај начин било би обезбјеђено како програмско јединство тако и координација политичког дјеловања.


2.      Циљна група

Циљну групу треба да представљају млади. Према расположивим статистичким подацима у Републици Српској на изборе не излази око 45% бирача са званичним објашњењем да не види алтернативу. Такође, према расположивим статистичким подацима за мјесто начелника или градоначелника потребно је обезбједити само 15-20% укупних гласова. Око 20% укупног бирачког тијела чине млади. 49% младих  гласа самостално тј. не гласа као родитељи, пријатељи и родбина. 73% младих приликом одабира политичког субјекта за кога ће гласати руководи се властитим критеријумима. 44% младих формира став у кампањи а 42% ван кампање. 42% младих одлуку за кога ће гласати доноси спонтано а 45% младих прије доношења коначне одлуке пристпа анализи политичких субјеката. 32% младих мијења странке (тј. не гласа за исту странку на сваким изборима). 44% младих се приликом одабира политичког субјекта за кога ће гласати не руководи властитим економским и политичким интересима или могућим користима. Прије одабира фаворита 64% младих анализира ефикасност постојећих политичких партија. 77% младих приликом гласања не руководи се етничким принципом као основним. 44% младих не тражи или не очекује испуњење обећања политичких субјеката за које су гласали.


3.      Програм

На овоме мјесту, сасвим егземпларно, изложићемо нацрт (примјер) програма политичког покрета организованог кроз синергију група грађана чија је политичка акција заснована на методу „спамовања система“.


·         Проблем:

Грађани Републике Српске на располагању имају двије могућности: 1) да принуде институције система и на тај начин индиректно политичке елите које њима управљају да раде свој посао или 2) да напусте Републику Српску. Због негативних демографских тенденција које показују да ће за мање од 15 година Република Српска (п)остати само политичка идеја, покушај артикулације и реализације прве могућности мора бити заснован на хитном отварању политичког простора који ће омогућити акумулацију оправданог незадовољства грађана Републике Српске у координирану политичку акцију правног и медијског карактера.


·         Принцип:

Због пасивног социјално-психолошког и политичког карактера становника Републике Српске, медијског значаја дигиталних комуникационих технологија и политичке стварности Републике Српске изграђене на „великим идеолошким наративима“, политичко дјеловање покрета треба бити засновано на стварању политичког субјекта који ће акумулирати и сублимирати незадовољство грађана изазвано дисфункционалношћу институција Републике Српске. Незадовољство грађана Републике Српске произведено је партијском логиком српских политичких елита које руковођене партијском кадровском политиком умјесто принципом стручне компентенције злоупотребљавају институције система у циљу реализације интереса властитих персоналних коалиција. На тај начин српске политичке елите изазивају дисфункционалност институција Републике Српске. Институције Републике Српске умјесто да организују живот Републике Српске чинећи га дугорочно могућим и одрживим, заправо угрожавају дугорочну одрживост Републике јер се налазе у функцији реализације приватних партијских интереса. Због тога је стварно побољшање ефикасности институција Републике Српске најважније политичко питање од кога зависи будућност грађана Републике Српске и оно се мора догађати изван и насупрот  досадашњој логици  партијског кадровирања. Отуда постаје неопходно отворити простор за легалну политичку акцију у циљу акумулирања оправданог незадовољства грађана и његовог обликовања у масовне медијске и правне притиске на институције система и руководиоце институција система у циљу индиректне принуде српских политичких елита које управљају институцијама система да обезбједе потребан ниво ефикасности и функционалности институција за које су одговорни, промјеном кадровске политике при чему је стварна функционалност институција система непосредно мјерљива смањењем броја и интензитета постојећих друштвених проблема.


·         Начин дјеловања:

Након што грађани Републике Српске оправдано примјете грешке, прекршаје и неправилности институција Републике Српске или у њима и за њих одговорнил лица, политички покрет треба да обезбједи легалну, усаглашену, координирану, масовну и усмјерену политичку акцију својих чланова према институцијама и њиховим руководиоцима у циљу отклањања неправилности на четири начина:
  1. Подношењем оноликог броја примједби, притужби, упита, жалби и других подесних форми у електронском и штампаном облику на адресу институције и одговорног лица који је потребан да успори, омете или прекине несметану дјелатност поменутог субјекта или изнуди процедуралну грешку у одговору што ће омогућити започињање судског поступка. Ова активност треба бити извршавана непрекидно све док неправилност не буде отклоњена.
  2. Започињањем већег броја судских поступака против институције и одговорног лица у складу са могућностима и околностима у циљу оспоравања спорних одлука и у настојању да се кроз могуће одштетне захтјеве и процедурални притисак поменути субјект примора на повлачење спорне одлуке. Ова активност треба бити модификована и спровођена непрекидно све док неправилност не буде отклоњена.
  3. Непрекидним узбуњивањем јавности посредством савремених комуникационих технологија.
  4.  Вршењем информатичког приитиска на медијске сервисе и дневну штампу. 

Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top