Страст додаје вредност животу, зависност је одузима".



Термин и историја

Термин "Зависност од интернета" је први пут употребљен 1996. године у истраживању психијатра Ивана Голдберга. У свом раду о патолошкој употреби интернета, које је настала већ првих година јавног постојања овог медија, навео је листу симптома у поређењу са зависношћу од алкохола. Покушао је решити дилему која је данас јасна, да ли се у овом случају говори о психолошкој зависности или је само појава као начин коришћења овог медија. Године након његовог рада су показале у пракси да је патолошки поремећај личности изазван прекомерном дозом интернета велики проблем. Често прикривен и непрепознатљив делује полако продубљујући стање овисника.

Убрзо након Ивановог истраживања, идеја да се само укаже на нека запажања је превазишла намену и постала клинички појам. И данас постоје многе недоумице у вези ове појаве. По неким мишљењима, овисност је само варијација поремећаја понашања и тешкоћа контролисања импулса или можда засебан клинички ентитет.
Где год да се сврстава, ова појава има тешке симптоме и последице на саму жртву али и на њену околину. Као и код других овисности, околина - посао, пријатељи и породица су окружење које трпи последице. Упозорава нас погубна чињеница да је све више деце у некој од фаза овисништва и да су целе генерације угрожене уколико се не стане на пут овом проблему. Генерације деце ће одрастати са овим поремећајем и не знајући за њега и тиме своје али и животе породица подредити овисништву.

Први знаци овисништва су се појавили настанком ТВ игара у Америци и Јапану. Још шездесетих година је Јапан задесила криза недостатка новчића од 100 јена који су били потребни да се одигра Понг или Спејс инвардерс, и данас једна од најпопуларнијих игара. Атари је једноставне видео игре са апарата по клубовима довео пред ТВ екране и направио стихију која је покренула видео индустрију. Тада нико није ни могао претпоставити експанзију популарности видео игара.

Интернет је отворио врата света и пробио географске баријере. Осим тога, унео је још једну могућност, комуникације у реалном времену уз потпуну анонимност. То је деведесетих година у потпуности променило начин обраћања и стварања контактата свих врста, и пословних и приватних. Људи жељни забаве и опуштања су смислили разне начине да пронађу свој облик разговора и саговорника. То је могао бити било ко и било где у свету што је повећало опсесију за причом са незнанцем.

Након тога је дошла генерација малишана који су одрастали уз ТВ, видео, рачунар и интернет и постали овисници практично рођењем и немарношћу родитеља. Гледајући ТВ по неколико сати двено од малих ногу, интересовања су пребацили на рачунарске игрице које за разлику од Атаријевог наивног Понга садрже сугестивне поруке и насилничка понашања. Наредни корак је логично - интернет и Чет и сви други сервиси комуникације и размене фајлова свих врста.


Специфичност појаве

Овисност од рачунара и интернета је релативно млада. Мада су се прве појаве десиле још пре тридесет година, тада нико није ни био су стању да донесе закључак да се ради о типу болести, силовит напредак се догодио средином деведесетих година прошлог века. Интернет и комерцијализација многих његових сервиса као и доступност рачунарске опреме у домаћинствима је допринела развоју ове социолошке појаве. Давно је ТВ донео отуђење од људи али је овај медиј увек био и сматрао се врстом забаве, тако се могла и лакше уочити појава овисности од ТВ програма. Рачунар је оруђе за рад, учење, зараду... Неприметно се увукао у сваку пору живота, а тада се појавио интернет са својим несебичним унапређењима квалитета живота. Све под "тајним" окриљем олакшица, људи су несвесно почели зависити од рачунара правдајући своје вишечасовно седење испред монитора напредком цивилизације. Све ово можда и звучи као нападна филозофија да се лоше окарактерише нешто што има сврху али је чињеница да је многима контакт са рачунаром постао као контакт са живим бићем.

Многи хигијену рачунара, одржавање десктопа, брисање сувишних и непотребних фајлова, бесомучно слагање докумената у логичне целине..., одржавају чешће него своју личну хигијену. Ова појава је постала толико агресивна да многи не дозвољавају приступ рачунару свом равноправном члану породице сматрајући уређај као свог љубимца или лични сеф тајни. Данас у породицама свако има свој строго одвојен приступ подацима, Е-мејл налог и шифроване приступе разним фоледерима скривајући садржаје од најближих. Често су многи спремни и посвађати се уколико је неко померио иконицу на рачунару, променио позадинску слику или инсталирао свој програм. Рачунарско лудило дефинитивно прави разлике међу најближим и себе поставља испред живих бића. Тада родитељи деци купују посебне рачунаре како им не би сметали и кварили њихове, деца ће имати посебне интернет налоге, посебне конекције и сервисе које користе. Ускоро, деца преузимају примат над својим рачунаром љубоморно га чувајући од лоших корисника и "странаца" у кући. Двоје деце би се много пута посвађало јер желе истовремено играти игрице. Уз то, све класичне игре, спортови и дружења нестају у сенци рачунара као и учење и обавезе.

Скривени проблем је у томе што ова овисност није видљива класичним елементима на које смо навикли нпр. код алкохола и других конзумената где се види физичка активност и употреба трошењем неких количина и психичких стања. Интернет овисништво се не примећује јер је скривено у свакодневном животу и животним активностима. Многи родитељи ће на против оправдати вишечасовно седење, уз рад детета су решени и други родитељски проблеми - мир у кући, дете је у својој соби под контролом. Неприметно се увлачи у животе, а промене деструктивног понашања се примете тек након што је узело маха. Патолошки симптоми су све израженији што је вертуелна реалност ближа овиснику.


Карактеристика ове овисности је да годинама лагано и неприметно мења личност. Што се касније примети тиме је већи јаз између личности и реалног живота, а након тога почињу видљиви и озбиљни проблеми. Ово овисништво је тумор модерног доба. Лакше се лечи уколико напредује брзо јер тада није учврстило корене у окружењу овисника, а најлакше се заобилази уколико се проблем назире на почетку. Данас је скоро свако пето дете које користи рачунар у вишегодишњој вези овисништва и уколико се на време констатује безболно се може спречити ширење. Србија је такође легло деце - овисника. Играонице су пуне деце свих узраста, тинејџери вршљају интернетом по Чет и порнографским сајтовима док родитељи само посматрају. Октобра 2007. године смо били сведоце затварања интернет локације са педофилским садржајем чији је власник 29. годишњак из Младеновца. Статистичи, уколико се код нас експанзија овисништва настави овим темпом, до 2010. године ће свако друго дете које користи рачунар имати овај проблем. Данас нас многе установе упозоравају на проблем, а ситуација је лако решива само је потребно да родитељи схвате са чим се сусрећу током одрастања детета и његовог васпитања и након тога да направе пар једноставних корака који ће решити проблем.

Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top