Импресивна победа Доналда Трампа над Хилари Клинтон 8. новембра демонстрира да америчка демократија и даље ради у једном важном смислу. Трамп је бриљантно успео да мобилише један занемарени и незаступљени део изборног тела, белу радничку класу, и прогура њену агенду у сам врх државних приоритета.

Он сада треба да одржи обећања, и то је оно у чему лежи проблем. Он је идентификовао два реална проблема америчке политике: нарастајућу неједнакост, која је тешко погодила стару радничку класу, и запоседање политичког система од добро организованих интересних група. Нажалост, он нема план да реши ниједан од ових проблема.

Неједнакост је условљена, пре свега и у највећој мери, напретком технологије а затим и глобализацијом која је изложила америчке раднике такмичењу са стотинама милиона људи у другим државама. Трамп је дао екстравагантна обећања да ће вратити послове назад у Сједињене Државе – у областима као што су фабричка производња и ископавање угља – само поновним преговарањем о постојећим трговинским уговорима, попут споразума NAFTA[1], или лабављењем прописа о заштити животне средине. Изгледа да није упознат са чињеницом да је амерички производни сектор доживео експанзију од рецесије из 2008. године, чак иако је запосленост у производном сектору опала. Проблем је што се нови производни рад обавља у високоаутоматизованим фабрикама. У међувремену, угаљ је истиснут – не толико због политике председника Барака Обаме о заштити животне средине већ због револуције природним гасом коју је донео фракинг[2].

Која политичка решења Трампова администрација може да примени како би обрнула ове трендове? Да ли ће пробати да регулише усвајање нових технологија у корпоративној Америци? Да ли ће забранити мултинационалним компанијама да инвестирају у постројења изван земље, када се велики део дохотка ових мултинационалних компанија остварује на страним тржиштима? Једини реални политички инструмент који му стоји на располагању је наметање царина, што ће по свој прилици довести до трговинског рата и угрозити послове у извозном сектору компанија као што су Епл, Боинг и Џенерал електрик.

Проблем запоседања америчке Владе од моћних интересних група јесте реалан; у питању је извор политичког распада о коме сам писао у мом недавном чланку за Форин аферс (American Political Decay or Renewal?). Ипак, Трампово примарно решење овог проблема је једноставно његова личност, неко ко је толико богат да га не могу поткупити интересне групе. Ако и оставимо по страни да и он има иза себе историју манипулација системом да би остварио предности, тешко да је реч о одрживом решењу. Он је такође предложио мере попут забрањивања ротационог запошљавања[3] федералних службеника као лобиста. Ово би само загребало симптом а не би решило суштински узрок проблема, а то је огромна количина новца у политици. Овде он није предложио ниједан план за напредак, од којих би сваки неизбежно захтевао да се некако оспоре одлуке Врховног суда у случајевима Бакли против Валеа[4] и Ситизенс јунајтед против Федералне изборне комисије, где је пресуђено да је новац облик слободе говора и као такав заштићен Уставом.

Амерички политички систем, који је у фази распада, може да буде поправљен само снажним спољашњим шоком који би га избацио из садашњег стања равнотеже и омогућио праву политичку реформу. Трампова победа заиста сачињава један такав шок али, нажалост, он даје само традиционални популистичко-ауторитарни одговор: верујте мени, харизматичном лидеру, који ће се побринути за ваше проблеме. Као и у случају шока који је италијанском политичком систему донео Силвио Берлускони, права трагедија биће пропуштање шансе за истинску реформу.


Са енглеског ппревео: Милош Милојевић
Извор: https://stanjestvari.com/2016/11/17/fukujama-tramp/


______________________________________
[1] Прим. ММ: NAFTA, енглеска скраћеница од North American Free Trade Agreement; Северноамерички споразум о слободној трговини је споразум који су потписале Канада, Мексико и Сједињене Америчке Државе и којим је образован трилатерални трговински блок у Северној Америци. Споразум је ступио на снагу 1. јануара 1994. године и заменио је Канадско-амерички споразум о слободној трговини.
[2] Прим. ММ: Хидраулични фрактуринг је техника која се користи за побољшање експлоатације течности или гаса из унутрашњости Земље. Подразумева убризгавање течности под високим притиском кроз бушотину уз помоћ које се стварају пукотине у стенама на великој дубини кроз које потом лакше могу да протичу нафта или природни гас.
[3] Прим. ММ: У енглеском изворнику се користи израз „Revolving door employement“, што је алузија на сељење с функције на функцију као на покретним вратима; иако ми није познато да у српском језику постоји посебан израз за овако нешто сама пракса је веома добро позната и у српском политичком систему.
[4] Прим. ММ: У питању су два случаја пред америчким Врховним судом који се односе на финансирање кампања. У случају Бакли протв Валеа из 1976. процењено је да је трошење новца део слободе говора и изражавања које су заштићене Првим амандманом америчког Устава.


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top