Ma koliko želeli, svetski nuklearni scenario nije samo intelektualna igra niti je samo Holivud. Na šta je mislio predsednik Rusije Vladimir Putin kada je izjavio da se „nada da ruska vojska u Siriji neće morati da protiv terorista upotrebi i nuklearno oružje”? Najverovatnije na neutronsku bombu, koja snažnom radijacijom ubija ljude, ali nema rušilački efekat kakav ima „klasična” atomska bomba. Odnosno, neutronska bomba „štedi” vojnu tehniku i objekte, a uništava protivničke vojnike. Ova vrsta atomskog oružja prvi put je isprobana u proleće 1963. u pustinji Nevade, a u naoružanje američke vojske ušla je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme Hladnog rata. Dakle, prvo su je napravili Amerikanci, pa onda Sovjeti, zatim Francuzi i Kinezi, najverovatnije i Izraelci. Neutronska bomba nastala je kao reakcija NATO-a na strah od iznenadnog napada snaga Varšavskog ugovora na prostor zapadne Evrope, u vreme kada su američki generali procenjivali da NATO nema više od 48 sati upozorenja pred masovni napad 90 divizija Varšavskog ugovora i da je u takvoj situaciji pouzdanost svakog nuklearnog reagovanja, strategijskog ili taktičkog nivoa, takođe u ozbiljnoj krizi.  Odbrana gusto naseljene centralne Evrope, po mišljenju zapadnih stratega, najbrža je i najlakša uz upotrebu neutronskih bombi, koje bi poštedele gradove i lokalno stanovništvo skriveno u podrumima i skloništima, a ubile posade sovjetskih tenkova u nadiranju ka Parizu. Amerikanci su tada govorili „da je neutronsko oružje humano”. Naravno, ono je „humano”, ali prema zgradama. Ubija ljude, a ostavlja netaknutim mostove, kuće, fabrike, tenkove, avione... Reklamirajući „prednosti” neutronskog oružja, SAD su uticale na javnost zapadne Evrope da lakše i sa manje otpora prihvati mogućnost primene tog oružja, jer ono samo zaustavlja živu silu protivnika.

Zapravo, neutronsko oružje temelji se na principu fuzije termonuklearnog eksploziva, pomoću detonatora koji daje visoku temperaturu, na kojoj otpočinje termonuklearna reakcija – eksplozija. Ako bi tehnički bilo moguće da se kod termonuklearnog oružja ne upotrebi nuklearni detonator, od urana-235 ili plutonijuma-239, radi stvaranja temperature neophodne za otpočinjanje termonuklearne reakcije fuzije, to bi bilo „čisto” termonuklearno oružje, s relativno malo materija radioaktivnog raspada u poređenju s klasičnim nuklearnim oružjem. Zato bi eksplozija neutronske bombe proizvela ogromnu količinu brzih neutrona velike energije, sposobnih da probiju beton, gvožđe, zemlju, olovo, čovekovo telo...  Neutronski nuklearni projektil snage dva do tri kilotona prouzrokuje početnu radijaciju ekvivalentnu eksploziji klasičnog nuklearnog projektila jačine od 20 do 30 kilotona. Radioaktivnost neutronke je direktna i indukovana. Na svakog ubijenog dolazi najmanje deset ozračenih koji umiru vrlo brzo. Neutronska bomba bila je samo početak ere istrebljenja ljudi, a očuvanja imovine. Njenim usvajanjem u naoružanje Zapad je snizio „nuklearni prag” i Sovjeti nisu hteli da zakasne. Stav Moskve izneo je 1978. sovjetski lider Leonid Brežnjev, rekavši da je „Sovjetski Savez protiv proizvodnje neutronskog oružja, ali da, ako Zapad proizvede takvo oružje, SSSR neće ostati pasivan posmatrač”. I Sovjetski Savez je ubrzo napravio svoje neutronsko oružje. Neutroni su postali borbeno sredstvo.

Ako bi došlo do eksplozije neutronske bombe od jednog kilotona na visini od 100 do 150 metara, njeno razarajuće dejstvo na građevine i industrijska postrojenja bilo bi ograničeno na površinu prečnika od oko 200 metara, ali bi smrtonosna doza zračenja bila efikasna na površini prečnika od oko 1.200 metara. Za posade oklopnih vozila, smrtonosni radijus bio bi manji samo za 20 do 30 odsto nego za ljude van oklopa. Zaštitu bi mogli da pruže jedino debeli zidovi od parafina, vlažne zemlje ili armiranog betona.

Ma koliko želeli, svetski neutronski scenario nije samo intelektualna igra, niti je samo Holivud. Nuklearna palica stalno je prisutna, jer su međunarodni odnosi danas determinisani isključivo sindromom sile i moći. Pentagon raspoređuje, ili već odavno drži, oko 200 komada nuklearnog oružja u zemljama EU i u Turskoj. Nuklearni arsenali se modernizuju, SAD su nedavno modernizovale svoju nuklearnu bombu B-61-12, Britanci modernizuju svoj podmornički raketni nuklearni potencijal.

I onda dolazimo do izjave Vladimira Putina. Rusija je još pre nekoliko godina u svojoj novoj vojnoj doktrini naznačila da može prva pribeći upotrebi atomskog oružja u slučaju konvencionalnog rata i nepovoljnog razvoja situacije. Najnovijom verzijom te vojne doktrine „nuklearni prag” je još više snižen i teroristi u Siriji izjavu Putina treba da shvate kao ozbiljno upozorenje.  Kako Islamska država ima kontrolu nad slabo naseljenim delovima Sirije, pretežno na istoku zemlje, ako se nastavi podrška toj terorističkoj organizaciji, čiji ogranci prete i Rusiji, ne bih isključio da na to područje padne i neutronska bomba. Teroristi odlete u raj, prostor je ubrzo dekontaminiran, objekti ostali sačuvani. Svi ostali „zainteresovani” na vreme upozoreni.


Uostalom, kažu da je Saudijska Arabija već bacila neutronku u Jemenu. 

Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top