Ово је дословна одлука Првог Ватиканског концила,
донета за време римског папе Пија IX 1870. године.

Папа је Богочовек и човекобог. Зато нико не може да осуђује њега, или да суди о њему. Папа има бо­жан­ску власт и власт ње­го­ва је нео­гра­ни­че­на. Ње­му је на зе­мљи мо­гу­ће и то што и Бо­гу на не­бу. Што па­па учи­ни, и то је као да је Бог учи­нио. За­по­ве­сти ње­го­ве мо­ра­ју се ис­пу­ња­ва­ти као и за­по­ве­сти Бо­жи­је. Па­пи је мо­гу­ће све, осим гре­ха, као и Бо­гу. Он је то­ли­ко по­до­бан (ли­чан) Бо­гу, да мо­же из­да­ва­ти за­по­ве­сти ка­ко на зе­мљи та­ко и на Не­бу. Па­па је у све­ту исто што је и Бо­гу у све­ту или као што је ду­ша у те­лу. Власт па­пи­на је из­над сва­ке вла­сти и про­сти­ре се на не­бу, на зе­мљи и у аду;да би се “оправ­да­ле“ ре­чи на­пи­са­не у Пи­сму: “Све си по­ко­рио под но­ге ње­го­ве“. Па­пи је да­та сва власт и ни­ко и ни за шта не­ма пра­во да се ње­му про­ти­ви. Он мо­же да учи­ни све што је ње­му по во­љи. Ако би па­па за со­бом по­вео у па­као ми­ли­о­не љу­ди то ни­ко од њих не би имао пра­во да пи­та -“Оче “све­ти“, за­што то чи­ниш“?

Па­па је не­по­гре­шив као Бог и мо­же да чи­ни све што и Бог чи­ни.

Пап­ска вр­хов­на ду­хов­на власт је и то што и Бо­жи­ја вр­хов­на власт, у ко­јој је он и кљу­чар и вра­тар. Ни­ко не­ма пра­ва да се жа­ли Бо­гу на суд ко­ји до­но­си па­па. Во­ља Бо­га, пре­ма то­ме, је и па­пи­на, ко­ји је на­ме­сник Бо­га – пр­ви и вр­хов­ни узрок свих ду­хов­них и те­ле­сних кре­та­ња. Па­па има вр­хов­ну ду­хов­ну власт из­над све­га. Он је опа­сан са два ма­ча, то јест, има ду­хов­ну и све­тов­ну власт над:па­три­јар­си­ма, епи­ско­пи­ма, ца­ре­ви­ма и кра­ље­ви­ма. Сви љу­ди на све­ту су ње­го­ви по­да­ни­ци. Он је све, из­над све­га и са­др­жи све у се­би. Што он хва­ли или по­ри­че, ду­жни у сви да хва­ле или по­ри­чу.

Па­па мо­же да из­ме­ни при­ро­ду тва­ри и ни из че­га ство­ри­ти не­што: Он има власт из не­прав­де ство­ри­ти прав­ду, без прав­де и на су­прот прав­ди чи­ни­ти све што му је по во­љи. Он мо­же про­тив­ре­чи­ти апо­сто­ли­ма и за­по­ве­сти­ма пре­да­ним апо­сто­ли­ма. Он има власт да ис­пра­вља све што се при­зна­је оба­ве­зним у Но­вом За­ве­ту. Мо­же да из­ме­ни и са­ме тај­не ко­је је уста­но­вио Го­спод Исус Хри­стос. Он има та­кву си­лу на не­бе­си­ма, да ме­ђу они­ма ко­ји су упо­ко­је­ни, има власт про­гла­ша­ва­ти их све­ти­ма, ко­га он хо­ће, на­су­прот убе­ђе­њи­ма дру­гих и про­тив­но свим кар­ди­на­ли­ма и би­ску­пи­ма ко­ји би дру­га­чи­је ми­сли­ли и то­ме се про­ти­ви­ли. Па­па има власт над чи­сти­ли­штем и па­клом. Он је вла­ди­ка це­ле ва­се­ље­не. Нео­гра­ни­че­ном вла­шћу он чи­ни про­из­вољ­но све по свом на­хо­ђе­њу. Мо­же да чи­ни бо­ље или ка­ко ње­му од­го­ва­ра. Сум­ња­ти у ње­го­ве мо­гућ­но­сти је све­то­гр­ђе. Власт ње­го­ва је из­над и ве­ћа од вла­сти свих све­тих и од вла­сти ан­ђе­ла. Шта ви­ше ни­ко не­ма пра­во да про­те­ству­је про­тив ње­го­вог при­го­во­ра или су­да. Власт па­пи­на је не­из­мер­на и про­стор­но нео­гра­ни­че­на. Ко од­ри­че вр­хов­ну власт и по­гла­вар­ство па­пи, тај гре­ши про­тив Ду­ха Све­то­га, раз­де­љу­је Хри­ста и тај је је­ре­тик. То­ли­ка је па­пи да­та власт, да је ни­ко не мо­же од ње­га од­у­зе­ти и да­ти дру­го­ме. Па­па има моћ и власт од­у­зи­ма­ти и раз­да­ва­ти:им­пе­ри­је, кра­љев­ства, кне­жев­ства и све дру­го. Власт сво­ју па­па при­ма ди­рект­но од Бо­га, а им­пе­ра­то­ри и кра­ље­ви од ње­га.

Па­па је на­ме­сник Бо­га и ко га од­ри­че, тај ла­же. Па­па је уме­сто Бо­га вла­дар и над до­брим и злим ан­ђе­ли­ма. Ко из­вр­ша­ва власт па­пи­ну, то је као да из­вр­ша­ва власт Бо­жи­ју. Ни­ко не­ма пра­ва да се ме­ша у ду­хов­ну власт Бо­жи­ју, осим по­сред­ством па­пе и ње­го­вом до­зво­лом, за­то што он пред­ста­вља вра­та кроз ко­ја се ула­зи у веч­ни жи­вот. Ко твр­ди да па­па ни­је гла­ва Цр­кве,  тај је у за­блу­ди о дог­ма­ту ве­ре. Ко се не по­ко­ра­ва па­пи то је као да се не по­ко­ра­ва Бо­гу. Све што па­па чи­ни Бо­гу је угод­но.

Па­па је го­спо­дар све­га, цар ца­ре­ва и узрок свих узро­ка. Са­мо он мо­же да раз­ре­ша­ва од гре­ха и да за­по­ве­да уки­да­ње за­кле­тви сво­јих по­да­ни­ка. Па­па пре­ва­зи­ла­зи сва­ку ве­ли­чи­ну и сва до­сто­ја­на­ства зе­маљ­ска. Па­па је же­ник и гла­ва Ва­се­љен­ске Цр­кве. Па­па не мо­же да бу­де у за­блу­ди. Он је све­мо­гућ и у ње­му је сва пу­но­та вла­сти. Он има власт да се су­прот­ста­ви при­род­ном за­ко­ну. Он је ве­ћи од апо­сто­ла Па­вла, јер је по свом зва­њу, ра­ван са апо­сто­лом Пе­тром.

Он мо­же про­тив­ре­чи­ти и по­сла­ни­ца­ма апо­сто­ла Па­вла и не по­ко­ра­ва­ти се за­по­ве­сти­ма и за­ко­ни­ма ње­го­вих по­сла­ни­ца. Оп­ту­жи­ва­ти па­пу то је као и гре­ши­ти про­тив Ду­ха Све­то­га – што се не пра­шта ни у овом па ни у бу­ду­ћем ве­ку.

Тро­стру­ка кру­на па­пи­на озна­ча­ва ње­го­ву тро­стру­ку власт: над ан­ђе­ли­ма на не­бу, над љу­ди­ма на зе­мљи и над бе­со­ви­ма у па­клу. Бог је пре­дао па­пи све за­ко­не, а сам па­па је из­над свих за­ко­на.

Ако би па­па из­ре­као при­го­вор про­ти су­да Бо­жи­јег, ну­жно би би­ло да се суд Бо­жи­ји ис­пра­ви или из­ме­ни.

Па­па је из­над све­га и мо­же све.

(Пре­у­зе­то из књи­ге „Све­ти Мар­ко Ефе­ски“)


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top