Није непознато да унутар социолошке традиције постојe тезе да: 1) у савременом друштву не постоје спонтани друштвени процеси (Манхајм); 2) да свака појава или процес посједује манифестну и латентну функцију (Мертон) те 3) да су за опстанак одређених појава и процеса (као што је то криминал на примјер) најзаинтересованији управо они субјекти који би номинално требало да исте појаве санкционишу. Разлог овог трећег је прост: прво, већину друштвених појава и процеса је напросто немогуће искорјенити али их је зато могуће контролисати и друго, такве појаве и процеси унутар одређеног концепта социјалног контролисања могу задобити позитивну друштвену улогу.

У том смислу, имајући у виду горе наречено, није изузетак нити глобално познат феномен Пинк Пантера - међународне криминалне групе препознатљиве због готово умјетничког карактера пљачкања елитних  јувелирница искључиво у најбогатијим земљама Запада и његових савезника. Ова група постоји око петнестак година, броји између 200-500 чланова организованих у већи број самосталних мањих подгрупа док се укупна вриједност плијена ове група процјењује на више од 500 милиона долара.

Због поријекла чланова ове групе као и због одабира њених циљева (елитне јувелирнице у најбогатијим земљама Запада), створен је врло увјерљив (чак логичан) утисак да се ради о осмишљеном дјеловању које има за циљ да на економском нивоу „наплати штету за бомбардовање Србије“ те да на се психолошком нивоу „ударањем на углед и достојанство западних престоница“ реваншира за претрпљено понижење са краја прошлог вијека.

Међутим, овдје се ради о класичном методу дистракције (одвлачењу пажње), јер кључ за разумијевање овог феномена представља руководећи дио политичке елите Црне Горе, која је по матрици СФРЈ и СРЈ постојање одређених криминалних капацитета у земљи и иностранству искористила за јачање властитих преговарачких позиција са ЕУ у циљу убрзавања евроатланских интеграција Црне Горе.

Наиме, како ова група, чије руководеће језгро чине грађани Црне Горе, дјелује у међународном оквиру, удруживање и координирано дјеловање европских безбједносних снага (које су увијек политичко-безбједносне) било је сасвим извјесно што је опет сасвим очекивано довело до врло брзог утврђивања поријекла чланова ове групе. У циљу помоћи Интерполу (будући да искључиву штету како симболичку тако и реалну трпи западна елита (економска, политичка и безбједносна)), руководећи дио црногорске политичке елите је обезбједио помоћ (откривање идентитета, укидање логистичке, правне и одсуства безбједносне подрке) али у замјену за убрзавање евроатланских интеграција Црне Горе што је образлагано потребом да се стабилизује економска ситуација у Црној Гори јер је управо економски депривиран положај чланова ове групе главни фактор њиховог дјеловања. 

На тај начин је кроз државнички концепт социјалне контроле криминала остварен троструки друштвени циљ:

  1. Одређен број лица криминалног профила напросто је „извезен“ из земље
  2. Велика сума новца обезбјеђена активношћу групе је „упумпана“ у домаћу економију
  3. У извјесној мјери је произведена потреба ЕУ за што бржом и тјешњом интеграцијом са Црном Гором

Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top