2. Самуилова, глава 22

38. Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39. И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40. Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41. Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42. Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43. Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44. Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45. Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46. Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47. Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48. Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49. Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50. Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top