Долази човек код младића који има здравствених проблема – гушење, замор, осећај слабости – и каже му: „Ја сам доктор. Могу да ти помогнем.“ Момак каже: „Помози ми.“ Човек, који се представља као „доктор“ каже: „Стави своју леву руку на стомак, а десну руку испружи поред тела, и држи је чврсто, а ја ћу покушати да је оборим.“

Младић у чуду слуша шта овај прича и ради оно што овај тражи од њега јер из све снаге жели да реши свој здравствени проблем. „Доктор“ му уз велики напор обара руку. А онда му каже: „Узми ово парче хлеба у леву руку и опет је стави на стомак, а десну поново испружи.“ И поново му „доктор“ обара руку, али овог пута га пита: „Да ли си осетио како ти је десна рука сада доста слабија?“ Младић каже: „Јесте, сада сам осетио слабост и рука ми је била доста слабија него први пут. Шта се десило?“ А онда „доктор“ одговара: „То је доказ да хлеб делује негативно на твоје тело, да си нетолерантан на глутен – протеин из пшенице.“

Горња прича није никаква анегдота, већ истинити догађај који се десио Новаку Ђоковићу, а који он описује у својој књизи „Сервисом до победе“ која је пре неколико дана објављена у Америци на енглеском језику, а у току септембра 2013. требало би да се појави и на српском језику.

Ова невероватна прича се ту не завршава. „Доктор“ предлаже Новаку да се уради тест крви да би се дефинитивно потврдило да ли је Новак заиста нетолерантан на одређену врсту хране. И заиста, ускоро стижу налази да је Новак нетолерантан на глутен и на млечне производе. „Доктор“ је био у праву!

Новак престаје да једе производе који садрже глутен и за кратко време његови симтоми слабости, гушења и замора нестају, и он постаје непобедив у 2011. години захваљујући, како каже, преласку на нови режим исхране без глутена. Ова информација се шири као пожар, и многи тенисери и тенисерке, који су до јуче јели житарице сасвим нормално, сада прелазе на храну без глутена, како каже Новак, вероватно поучени његовим примером.

О чему се овде ради? Да ли је глутен заиста толик штетан, као што то каже Новак Ђоковић, и др Вилијем Дејвис који је писао предговор за његову књигу?

Свако ко мало познаје медицину и људску биохемију упознат је са чињеницом да је глутен један од најбољих протеина у људској исхрани који се може наћи у природи. Налази се у пшеници, ражи и јечму, и у малој количини у овсу. Народи који вековима своју исхрану базирају на интегралним житарицама представљају најздравије народе на свету (народи на Далеком Истоку, Африци и Азији). Познато је да су римски војници током дугих путовања и ратовања носили у торбама пшеницу, а да је дневно следовање била једна шака сирове пшенице, која је била довољна да задовољи њихове дневне потребе за храном. Сетимо се велике глади у Египту пре 3500 година када је захваљујући ускладиштеној пшеници народ преживео велику сушу и глад током периода од неколико година.

Да ли је могуће да је Бог створио житарице са тако „штетним протеином“ – глутеном – који сада треба да вадимо да се не би отровали? Јер према тврдњама Новака Ђоковића и др Дејвиса глутен изазива низ тешких обољења као што су депресија, летаргија, деменција (пропадање интелектуалних способности), реуматоидни артритис, Хашимото тироидитис, психијатријске болести као што су параноја и шизофренија, аутизам код деце и многа друга обољења?
Или је можда по среди нешто друго?

Не треба бити много стручан на пољу медицине па разумети да експеримент са комадом хлеба у руци „нема везе с мозгом“. Они који познају дешавања у западном свету знају да је у питању стари хиндуистички трик који се данас шири као епидемија по улицама западног света где хиндуистички „нутриционисти“ спроводе исти „експеримент“ са наивним људима, где им након изведеног „експеримента“ нуде „специјалне наруквице“ које ће им омогућити да добију на снази кроз „бољи проток енергије“ кроз тело.

Такође, НЕ ПОСТОЈИ тест који може да покаже резултат да је неко нетолерантан на глутен или било коју другу биљну намирницу која је позната током историје као извор људске исхране. Тест који Новак спомиње у својој књизи је „Елиса“ тест о којем он сигурно не зна ништа, јер да зна, не би га спомињао као релевантан за утврђивање нетолеранције на храну.

Пракса је показала да када су људи алергични на неку храну, на пример на бадеме или јагоде, а онда престану да узимају отровне намирнице и почну здраво да живе, врло брзо почињу да једу бадеме и јагоде без икаквих проблема. Слично се дешава са онима који отровним супстанцама оштете слузокожу желуца па им не пријају цитрусни сокови, али када се здравим животним навикама дозволи организму да регенерише слузокожу желуца, цитрусни сокови постају нешто веома пријатно.

Чињеница је да је Новак избацио из исхране прерађене намирнице од житарица које су штетне јер нису интегралне, и јер су пуне штетних хемијских додатака, што он сам потврђује. Од тога је могао да има корист јер је избацио отрове из употребе, а не јер је избацо глутен.

Новакова прича о глутену је само врх леденог брега који се зове „хиндуистичка филозофија и религија“ у коју је он дубоко ушао, као део модних трендова које увелико прати. Из библијске перспективе, у питању је тежак облик окултизма.

Новак у својој књизи отворено каже да се приликом молитве не обраћа ниједном посебном богу, већ је у питању „разговор“ унутар њега самог. Такође каже да упражњава јогу, медитацију и тај чи још од малих ногу, и да га је у томе охрабривала и његова тренерка Јелена Генчић. Они који познају психијатрију знају да су хиндуистичке технике јоге и медитације врло штетне за људски мозак, да доводе човека у стање самохипнозе и транса, а да је наводно „опуштање“ које особе осећају приликом упражњавања ових техника слично опуштању које осећају наркомани приликом конзумирања дроге. У тежим случајевима, особе које упражњавају јогу и медитацију имају халуцинације које су по опису исте као оне које имају особе које конзумирају халуциногене дроге.

Жалосно је читати шта Новак пише и какве „примере“ наводи у прилог својих тврдњи. Један од примера које наводи је наводни експеримент који потврђује да свака ствар у природи, од птице, биљке, животиње и човека, до камена или неког другог предмета, поседује „исту врсту енергије“. У примеру који Новак наводи, извршен је „експеримент“ у којем су источњачки „научници“ узели две чаше са водом, и према једној чаши су показивали љубав, пажњу и самилост, а према другој мржњу, љутњу и бес. И онда су оставили ове две чаше да одстоје седам дана, а након тог периода су приметили да чаша према којој је показивана љубав је и даље имала светлу и чисту воду, док је вода у другој чаши постала зелена и мутна, као вода испуњена алгама.

И сам Новак каже да ови експериметн изгледају лудо, али он у њих верује. Одмах нам на памет пада библијски текст који каже: „Луд верује свашта, а паметан пази на кораке своје“ (Приче 14,15).

Новак такође прихвата кинеско традиционално окултистичко учење по којем постоји време када се неки човеков орган регенерише: плућа (од 3-5 сати ујутру), дебело црево (5-7), стомак (7-9), слезина (9-11), срце (11-13), танко црево (13-15), бубрези и бешика (15-19), панкреас (19-21), крвни судови и артерије (21-23), јетра и жуч (23-3). У питању су тврдње које заиста немају никакве везе са науком.

Новак сугерише да смо „сви ми различити“ и да „свакоме од нас одговара другачија храна“. У прилог ове наше „различитости“ наводи различитост наших отисака прстију. Па зато, као он каже, свако треба да осети и процени која храна њему одговара. Следећи тај образац закључивања видимо да када Кинези, који скоро никада не обољевају од рака дебелог црева или рака дојке, дођу у Америку и „осете“ да треба да се хране као просечни Американци, почињу да обољевају од истих болести као и Американци. Свакоме ко мало познаје људску анатомију и физиологију јасно је да су сви људи створени за исхрану истим намирницама, с тим да разлике постоје само у домену укуса и начина припремања хране.

Заиста нам је тешко да наводимо и друге неозбиљне ствари које Новак износи у својој књизи, а које предстаљају бруталну промоцију хиндуистичког окултног концепта који ће изазвати немерљиву духовну и физичку штету код великог дела оних који прате његов живот и доживљавају га као свог идола.

Оно што је можда најболније јесте Новаково индиректно оправдавање НАТО агресије на Србију. Новак описује како је преживљавао бомбардовање Србије, а онда каже да је Србија у то време била под комунистичком диктатуром и да је та диктатура наметала народу само један облик живота – један облик облачења, један облик забаве, један облик културе и један облик исхране. И да је он, као и многи под том комунистичком диктатуром, имао здравствених проблема јер није знао за друге облике исхране који постоје у свету.

„Доктор“ који је увукао Новака дубоко у хиндуизам – Игор Четојевић – је „експерт за енергетску медицину“ коју је усавршавао на окултним школама у земљи и иностранству. Они који мало познају теологију знају да термин „окултно“ и „окултизам“ се односи на скривени свет о којем се говори у Библији. У Библији нам се каже да као што човек може да се повезује са Богом, такође може да се повезује са духовним бићима, које Библија назива палим анђелима или демонима, који су у побуни против Бога као и велики број људи на Земљи. Религија хиндуизма је уствари религија обожавања демона. Пракса показује да највећи број оних који су повезани са демонима нису тога свесни, већ свој живот усмеравају у складу са својим осећањима која, знамо, могу да буду врло варљива, и која су вођена управо од ове погрешне стране. Најчешћи случајеви овако обманутих људи јесу особе које посећују врачаре и гатаре, а које представљају канале за деловање нечистих сила, и преко којих људи ОСЕТЕ тренутно побољшање, након чега следи суноврат и долазак у још горе духовно стање од оног што је било. Данас су врачаре и гатаре заменили астролози и „стручњаци за усклађивање енергије тела“ преко којих људи бивају опседнути, и у кратком периоду осете побољшање, да би убрзо следио суноврат и кошмар. Нема сумње да је за Новаков привремени „успех“ заслужна ова врста нечисте силе са којом се несвесно повезао.

Сви они који су ишли путем окултизма прошли су болно искуство духовног пропадања Жао нам је што ће Новак Ђоковић проћи кроз то искуство, што се већ сада наслућује. Његове добре намере су више него недовољне, јер знамо да је „пут у пакао полочан добрим намерама“. Штета коју ће изазвати његова књига на духовном и физичком здрављу милиона људи биће немерљива. Као што су светски манипулатори успели да убеде милионе људи да конзумирају штетне производе од којих се данас највише умире, тако ће сада преко нашег земљака Новака Ђоковића успети да убеде милионе да прихвате окултистичку религију и да одбаце неке од најбољих намирница у људској исхрани.

Преостаје нам да се молимо Богу за Новака Ђоковића да га Он извуче из замке у коју је упао, а да његов пад не буде превише болан.

Охрабрење за све оне који трагају за истином јесте излазак књиге „Исхрана за спортисте – приручник за природно јачање тела, подизање мотивације и лечење повреда“ доктора Милисава Николића, водећег светског стручњака из домена спортских повреда и исхране за спортисте, која ће на стручан и научан начин објаснити питање физичког и духовног здравља спортиста и како спорт може бити нешто од чега човек може имати користи. Верујемо да ће ова књига бар донекле амортизовати погубне последице књиге нашег изманипулисаног земљака.


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top