Смиљан је село у Лици, која је заједно са Кордуном и Банијом била део Војне Крајине, граничног подручја монархије Хабзбурга, брана ка Османском царству и место рођења српског научника Николе Тесле. Из Лике потичу многи српски научници и многи верски поглавари Православне цркве, она је земља Николе Тесле и  Јосифа Рајачића српског патријарха, место рођења Стефана Боце, епископа Српске православне цркве и  Јосифа Панчића, српског научника и ботаничара. Управо је овај спој, веза православне духовности и науке, оличена у  животу Николе Тесле.
Никола Тесла је, према препису његовог родног листа, рођен 28. јуна, на Видовдан, на један од највећих српских и православних празника, који је иначе дан великих и пресудних догађаја за наш народ, иако се за званичан датум рођења узима 10 јули. Научник, рођен у Смиљану, у кући Милутина Тесле, свештеника Српске православне цркве, његовог оца који је био врстан беседник, и који је за оно време имао завидну библиотеку. Његова мајка, Георгина, била је такође из свештеничке породице. Њен отац, Николин деда, такође је био свештеник – Никола Мандић, који је поред ње имао још осморо деце, међу којима је био и будући Митрополит Добробосански Николај Мандић. У његовој фамили било је укупно девет свештеника. Веза научника, вере и Православља је успостављена на симболички начин још од датума на који је рођен, преко породице, као и његовог начина живота. Веза између вере, начина живота и проналазака, као резултата провиђења је чврста и ништа од горе поменутог се не може посматрати изоловано, када је реч о Николи Тесли.
Својом појавом, високог и наочитог човека, тамне косе, белог лица и густих, али уредних бркова, увек одевеног у тамно одело, беле рукавице и Princ Albert капут, и са цилиндром, остављао је јак утисак на своје савременике. Њега су посећивали у његовој лабораторији писац Семјуел Лангхорн Клеменс (Марк Твен), Свами Вивекананда, индијског монаха, који га је посетио да би покушао да уједини западну науку и источну религију.  Никола Тесла је својим ставом и понашањем више одавао утисак мистика и монаха - аскете него научника, али је то у његовом случају било врло блиско повезано, готово до идентичности.
Да би се потпуније разумела веза чија је је Тесла тачка пресека и како би се објаснило Теслино дело, неопходно је вратити се неколико векова уназад и поглед усмерити ка делу Григорија Паламе, византијског и православног теолога који је много пре Николе Тесле, у необичном смислу, трасирао пут овог великог научника. Након тог погледа, Тесла ће нам се указати као практично уобличење Паламине пнеуматологије. Григорије Палама долази из аристократске породице која је била блиска византијском двору. Његов отац је био у служби као васпитач на двору. Омогућио је свом потомству добро образовање, али је његов син Григорије одлучио да се замонаши у својој раној младости. Палама је своје учење обликовао на становиштима Исихазма,  као и према својој теорији Паламизма која је заснована на, како он сам каже:  „божанским нестварним енергијама“.
Веза Никола Тесла – Григорије Палама почива на интуитивном и ванрационалном приступу стварности. Као и ванрационалној методологији у бављењу феноменима. Исихазам се заснива на „освајању унутарњих простора“. Инсистирање на интуитивном и мистичком приступу Господу одређује Православље као апофатику, док се западно-хришћанство може одредити као катафатика. Западни теолози настоје да приђу Господу разумски, дефиницијом, објашњењем. Они су настојали да објасне Бога феноменолошки, бавећи се његовим појавностима.Као што Евдокимов каже: "Путем апофатике (одрицања) Свети Оци уче да је Бог неупоредив у апсолутном смислу, да се ни једним именом не може прикладно изразити. Адонаи замењује неизрециво име Бога, а Јахве је име које се не сме изрећи. Класична катафатичка (позитивна, потврдна) теологија није тиме обезвређена, него је суочена са својим сопственим ограничењима. Она разматра само откривена својства Божија, само јављање Бога у свету, преводи их на разумљив језик, али ипак ови преводи остају шифровани, симболички изрази, јер је Божанска стварност апсолутно изворна, трансцендентна и несводива на било који систем мисли. Око неизмерне дубине Божје, пламени мач херувима описао је један непремостиви круг тишине.", или: "Бог није рекао: Ја сам суштина, него Ја сам онај који јесте, значи, он одбија да идентификује биће и суштину. Остајући ван сваке могућности учествовања у његовој суштини, Бог се људима може објавити у самом бићу. Једноставност Бога је сасвим различитa од наше идеје једноставности. Бог трансцендира све логичке форме, јер је он творац свих форми, и, самим тим, са оне стране сваког појма. Већ је и свака догма антиномична, металогична, али никад противречна. Логика је непримењива на том плану, она ту једноставно не дејствује.".
Ово опажање о логици је добар повод за осврт на приступ Николе Тесле и на његову методологију рада. Тесла је једном приликом рекао: „Данашњи научници су се изгубили у односу математике и експеримената, те лутају кроз једначину до других једначина и на крају изграђују структуру која нема никакве везе са стварношћу.“
За разлику од огромне већине других научника који су своју методологију рада, истраживања и закључивања превасходно заснивали на рационалном, индуктивно-дедуктивном приступу, Никола Тесла је у погледу овога био својеврсни enfant terrible. Он је приступао свом раду искључиво интуитивно, готово сасвим ванразумски, веома налик Паламиној интерпретацији методологије духовног пута. Теслин приступ је био ослобођен бремена рационалности, готово сасвим институционализоване и доведене на ниво идеологије у савременој науци. У неку руку, његова метода која се ослања на интуицију, би се могла окарактерисати као мистична, готово анти-схоластички. Никола Тесла се на свом путу ка идејама или открићима најчешће водио интуитивним доживљајем, а не толико логиком.
Једном приликом, током разговора са Марконијем, Тесла је у својој радикалности у односу на однос разумско-интуитивно био још јаснији: „Ако Вас то занима, паметно сте одабрали. Верујте свом инстинкту. Не дајте да Вас знање заведе.“
Он је говорио да је многа решења добијао из дубине његове свести. Никола Тесла је стекао првобитно образовање под утицајем духовних поука свога оца, православног свештеника и духовно развијене и иновативне луцидности његове мајке. Никола Тесла је свој живот посветио научним подвизима, проводио је своје време, а поготово крај свог живота у потпуној изолованости и самоћи.  Налик исихастичком тиховању. Својим животом је показао да се технологијом може бавити и на духован начин, не строго рачунски, сувопарно и без дубоког осећаја. Теслини подвизи су веома налик ономе што је Палама називао „Божанским нестварним енергијама“, а његов живот самотњака у хотелском апартаману 3327 на 33 спрату хотела Њујоркер, је био близак исихастичном идеалу тиховања. До самог краја у самоћи. И у сусрет вечности...
Никола Тесла, „...један од најкорисних људи који су икада живели“, како га је описао ондашњи градоначелник Њујорка, Фјорел Хенри Лагвардија, отишао је у неки други свет 7. јануара 1943. године.  Опело је обављено у Православној цркви Светог Јована Богослова. На посмртној церемонији, Теслин добар пријатељ Златко Балоковић, свирао је, сасвим налик симболу, српску песму Тамо далеко.



Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top