Извесно је да прави Европљани нису Западњаци. Разлике између Европе и Запада, као што је добро уочио философ Мартин Хајдегер, налик су разлици између живота и смрти. У географском смислу, ту разлику и границу добро одмеравају Атлантски океан и канал Ламанш. У историјској димензији, тежиште Европе се помера ка правцу Берлин–Београд–Москва, којој је изгледа доиста суђено да постане „трећи Рим”
У нашим књижарским излозима освануо је Ваш нови роман, Последњи Европљани, за који књижевни критичар Срба Игњатовић каже да наставља тамо где су стали Црњански и Малапарте. И да никога неће оставити равнодушним. Шта Ви од њега очекујете?
Очекујем да ће извршити мисију коју сам му поверио. Британски историчар књижевности Френк Кермоди уочио је како популарност романа потиче из чињенице да он помаже човеку да се оријентише у хаосу света и да осмишљава свој живот. И доиста, популарност тог књижевног облика карактерише епохе великих цивилизацијских криза или сумрака. Дакле, очекујем да ће роман Последњи Европљани многима помоћи на путу од мутних назирања ка јасним спознајама и постојаним уверењима.
С обзиром да драги ми пријатељ, гроф Алберто Кацорци, некад десна рука Жака Делора, данас ужива заслужену еврократску пензију у Марбељи, сад могу слободно рећи како лик грофа Алберта Новенте, из романа, знатно дугује његовом профилу. Уосталом, роман је написан као одговор на питање са којим сам се суочио, управо у његом друштву, на једном еврократском пријему, у Бриселу, марта 1992. године: ко суЕвропљани? Извесно је да прави Европљани нису Западњаци јер су разлике између Европе и Запада — како је добро уочио философ Мартин Хајдегер — попут разлике између живота и смрти. У географском смислу, ту разлику добро одмеравају Атлантски океан и канал Ламанш. У историјској димензији, тежиште Европе се помера ка правцу Берлин–Београд–Москва, којој је изгледа доиста суђено да постане „трећи Рим”.
Како гледате на тврдње неких црногорских медија да Ви сад из „првог Рима” управљате „антицрногорском кампањом италијанске владе”?
Велика штета за ту причу је што противуречи основном закону физике, по коме једно тело не може бити истовремено на два места. Силом званично необразложене зловоље челника ЈУЛ-а, ја сам дипломатску службу те и Рим напустио 1. маја прошле године, и од тада уживам у неплаћеном годишњем одмору од сваке службе држави.

Да ли бисте се сада одазвали позиву нове власти да се поново латите дипломатског посла?

Не, јер ја имам талента само да уверавам наше европске рођаке како је у њиховом виталном интересу подржати наша права, наш интегритет и наш привредни препород. Немам баш никаквог талента а поготову не воље да их уверавам како су у праву они што су покренули агресију на Југославију — циљајући заправо Европу а не Слободана Милошевића — нити да потказујем оне који су нам помагали... Испоставило се да је био у праву Александар Лончар, када је — одвраћајући ме од служења свом народу — упозоравао на историјско искуство по ком сви такви међу Србима на крају бивају „пљувани, клеветани и срамоћени”. Ипак, не кајем се, тим пре јер сад знам да то није тако страшно како је он мислио, поготову ако човек располаже моћним утехама.

Чиме се Ви тешите?

Примерице, сликањем нових разгледница из Хипербореје и надасве друштвом лепих и паметних жена попут Вас... или Јефимије, која је, ако то неко не зна, не само име наше први песникиње већ и часописа чији растући успех потпуно пориче уврежено а ружно и цинично мњење како публика тобоже хоће само крв, скандале и порнографију.


Биљана Вилимон 
(Београд, 2001)


Постави коментар

 
ТРЕЋИ ПРОСТОР © 2015. Сва права задржана. Прилагодио за веб Радомир Д. Митрић
Top